Изгледа да је дошло вријеме за градњу Цркве – брода посвећену Светом Николају Мирликијском на Ади Циганлији. Идејни пројекат овога храма је готов. Богомоља би се градила на превлаци између Савског језера и Савског рукавца на улазу на Аду. Била би грађена од сибирског кедра. У трупу цркве – брода била би универзална дворана погодна и за скупове али и за изложбе површине око 150 квадратних метара, а горе на палуби уздизала би се црква површине 50 до 80 квадрата. Градња би стајала око пола милиона евра. Преостало је још да се градске власти о томе изјасне, да дају дозволе за градњу.

Ансамбл народних пјесама и игара „Ђурђевданско коло“ из Подгорице, који, са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија, постоји од августа 2009.године, освојио је на фестивалу народних пјесама и игара „Златни опанак“, који је одржан у Ваљеву од 9.-11. априла, 19. Мјесто од укупно 120 учесника. О томе говори Петар Мартић умјетнички руководилац „Ђурђевданског кола“.

Протојереј Љубомир Самарџић парох Старомајдански говори о градњи цркве посвећене икони Пресвете Богородице Тројеручице у селу Батковци у Бихаћко - петровачкој Епархији.

Протосинђел Варнава (Дамјановић) игуман манастира Трескавац у Епархији Бихаћко - петроваћкој говори о обнови ове Светоархангелске Светиње која ниче из пепела.

Манастир Милешева, древна задужбина Светог краља Владислава основан је прије непуних осам вијекова. Овај средњовјековни манастир са својим великим историјским значајем представља централно светилиште западне Рашке области. У цркви посвећеној Светом Вазнесењу Христовом почивале су мошти Светог Саве преко триста година. Фреска Бијелог анђела, као део композиције фреске Мироносица на Господњем гробу, очувана је до данас и једно је од најзначајнијих остварења средњовјековног сликарства. О историји и животу манастира кроз вијекове говори настојатељ манастира Милешеве архимандрит Нектарије Јанковић.

Данас је у Српској Патријаршији у Београду, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, у име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, уручио орден Светог Саве првог степена Николају Петровичу Бурљајеву, заслужном уметнику Руске Федерације; и Борису Игоревичу Костенку, генералном директору Телевизије Спас у Москви, највеће православне телевизијске станице на свијету.

Митрополија Црногорско-Приморска је, у жељи да објективно сагледа предности и недостатке нацрта планских докумената, као и да допринесе квалитету јавне расправе, 25. марта 2010.г. у Подгорици организовала мултидисциплинарни Округли сто на тему „Хидроелектране и угроженост Манастира Мораче". На тај начин је, сходно одлукама Епархијског савјета и Епархијског управног одбора као највиших митрополијских тијела, покушала да у оквиру јавне расправе о Нацрту детаљног просторног плана за хидроелектране на Морачи и Нацрту стратешке процјене утицаја на животну средину за ДПП на одговоран, свестран и научно утемељен начин допринесе разматрању предложених решења.

Његовом Високопреосвештеству Архиeпископу Цетињском Митрополиту Црногорско - приморском Г. Амфилохију у недјељу 11. априла додијељено је признање за животно дјело „Макаријево слово“ коју додјељује Удружење књижевника Црне Горе. Ово високо признање Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије добио је за сабрана дјела у тридесет књига од којих су се многе већ нашле пред читаоцима. На додјели награде говрили су пјесник Милутин Мићовић предсједник жирија за додјелу награде, књижевник Илија Лакушић, а стихове и текстове бесједа читала је Марта Драшковић. Слиједи запис са додјеле овог признања.

У недјељу 11. априла 2010. године гост емисије „Питајте свештеника“ био је Јеромонах Никодим (Богосављевић) сабрат Цетињског манастира који се тренутно налази на докторским студијама у Солуну.

У данашњој емисији дружимо се са Светланом Спајић која нам говори о српском традиционалном пјевању, о "Пјевачкој дружини Светлана Спајић" која ће први пут пјевати на великом Црквено - народном сабору код манастира Крушедол почетком маја, о гостовањима на међународним фестивалима и о недавном сусрету са највећим позоришним режисером Робертом Вилсоном у Лондону.