О Божићу 2008. године

„Велика је тајна побожности Бог се јави у тијелу“ ( Тим. 3, 16 ). Овим ријечима Св. Апостол Павле благовијести о Рођењу Христовом и открива темељну истину наше свете вјере. Оно што је Бог од почетка промишљао, што су пророци Духом Светим најављивали, што су народи земаљски очекивали – то се на овај свети Празник испунило: Син Божији постао је Син човјечији. По бескрајном човјекољубљу, а да би устројио спасење цијелог свијета, Он је силом Духа Светог примио људску природу од пресвете Дјеве Богородице и рођењем се јави као Богомладенац, „дијете младо – превјечни Бог“. Данас се испуни древно библијско пророштво: „Дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануил“ ( Ис. 7, 14 ), што ће рећи: Са нама је Бог.

Славећи Рођење Христово сагледавамо далекосежни значај овог догађаја јер је сједињењем божанске и људске природе у Богомладенцу Исусу положена основа за обновљење цијелог човјечанства и свега свијета. Због тога је радост овог Празника дубља и већа од сваке пролазне радости, она је неуништива и непролазна, она прожима небо и земљу, анђелске војске и земаљске народе. У пуноћи празничне радости све оно што је пратило Рођење Христово за нас у овом часу и заувијек има трајну вриједност: долазак звијезде са истока до пећине витлејемске – мјеста чудесног Рођења, долазак мудраца на поклоњење Богодјетету, појава анђела из небеског свијета и њихово јављање радосне вијести безазленим пастирима. Све те догађаје доживљавамо као сагласно прослављање доласка Спаситељевог у овај свијет од стране цијеле творевине: анђели га прослављају пјесмом, небо му приноси звијезду, мудраци дарове, пастири дивљење, земља пећину, пустиња јасле, а људски род му посвећује пречисту Дјеву од које је примио људску природу.

Гледајући својим духовним очима новорођеног од Дјеве Младенца препознајемо у њему човјекољубивог Бога и дивимо се његовом снисхођењу и крајњем смирењу. Он би у пелене повит и у јасле сточне положен да нас усправи и обуче у свијетле одежде непролазне славе, да нас очисти од греховног смрада и умирише духовним миомиром. Умјесто царских душека изабра сламу себи за постељу да би нас ослободио од сваке похлепе и даровао нам одмор у наручју Оца небескога. Рођење Христово донијело је пуноћу смисла сваком људском рођењу, живљењу и дјелању. Због тога радост овог празника прожима сву Цркву и све вјерујуће људе, а посебно се дотиче благочестиве хришћанске породице. Прослављајући Божић породица обнавља заједништво срећом и радошћу новог живота у Богомладенцу Христу. Са његовом новином у срцу и мислима православна породица вјерно изображава малу цркву, умножава се, доноси плодове добрих дјела и свијетли овоме свијету који тоне у мраку неопаганства и духовног саморазарања. На свима нама је двострука одговорност да чувамо јединство и светост Цркве и породице.

Због тога сви они који одлажу формирање породице треба да се сјете опомињујуће ријечи Господње: „није добро да је човјек сам“ ( Мј. 3, 18) и да се жене и удају да би испунили првобитну заповијест Божију : „рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме.“ Дубоко смо забринути што се у многим крајевима наше Отаџбине више умире неголи рађа и што се више живота убије у утробама мајки него што се гинуло у најтрагичнијим ратовима које памтимо.

Овај свијетли празник покреће све нас да очистимо своје мисли и срца, да затражимо опроштај и опростимо ближњима својим, да се измиримо и мирбожамо, да помогнемо сиромашнима, болесне да посјетимо и тужне утјешимо. У радости божићног славља изражавамо нашу архипастирску благодарност Богом повјереном нам народу, вјерној духовној дјеци Светог Саве, за њихову љубав и искрену оданост својој светој Цркви, за пожртвовано учешће у обнови и украшавању светиња и црквених домова. Радосни смо што се у нашој обновљеној Епархији обновио и дух немањићког задужбинарства којег прати и свестрана духовна обнова.

Посебно нас радује што све више вјерног народа учествује у светим богослужењима обнављајући се светим тајнама и украшавајући своју душу непролазном љепотом божанских дарова и врлина. Дочекујући Божић припремљени постом, молитвом, дјелима милосрђа и побожности за примање небеског мира Христовог, пјевамо празничну химну у пуноћи црквеног јединства са свима светима: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља“ ( Лк. 2, 14 ). Са овим мислима и молитвеним жељама честитамо овај сверадосни празник богољубивом свештенству, преподобном монаштву и благочестивом народу Епархије будимљанско-никшићке са дивним божићним поздравом:

МИР БОЖЈИ!
ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Ваш молитвеник пред колијевком Богомладенца:

ЕПИСКОП БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКИ
ЈОАНИКИЈЕ