Митрополит загребачко-љубљански Г. др Порфирије: „Христос – Црква и подвиг спасења у Телу Христовом“

Tagged:
  • Наслов: Mitropolit Porfirije
  • Албум: Katedra
  • Година: 2014
  • Величина: 38:01 минута (6.53 МБ)
  • Формат: MP3 Mono 22kHz 24Kbps (CBR)

У недељу, 07. децембра 2014. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. др Порфирије одржао је предавање у Центру за културу града Бијељине. Овим предавањем отпочео је божићни циклус предавања који, благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г. Хризостома, организује Мисијски фонд Епархије зворничко-тузланске. Митрополит Порфирије се присутнима обратио излагањем на тему: „Христос – Црква и подвиг спасења у Телу Христовом“.

Његово Високопреосвештенство Г. Порфирије је у свом излагању нагласио да су Христос и Црква неодвојиви. Када говоримо о Христу ми заправо говоримо о Цркви и обрнуто. У свештеним књигама Новога Завета, нарочито у посланицама светога апостола Павла, наилазимо на податак да је Црква Тело Христово и да се она манифестује и пројављује кроз Тајну Евхаристије коју је Христос установио пред своје страдање на Тајној Вечери рекавши: „Примите једите ово је Тело моје које се ломи за вас на отпуштење грехова“ и „пијте од ње сви ово је Крв моја Новога Завета која се пролива за вас на отпуштење грехова“. Човек у Телу Христовом, Цркви, се измирује са Богом, спасава се и постаје Бог по благодати, ако наравно и сам доприноси томе, кроз подвиг и послушности Божјим заповестима. Једино у Цркви хришћани превазилазе нездрави индивидуализам и самољубље и постају свети у Христу. Управо стога, Црква је једино место где се човек спасава. Сам Христос је указао на чињеницу да спасења нема ван Цркве када је рекао: „Ко једе Тело моје има живот вечни“. Притом, живот вечни не значи ништа друго осим управо спасење. Ту истину Црква чува и сведочи кроз векове, а најпрецизније и најексплицитније ју је изразио св. Кипријан Картагински речима Extra Ecclesiam nulla salus.

На самом крају Митрополит је закључио речима да за нас православне хришћане учешће у Евхаристији и Литургији није и не сме да буде само нека обична пракса и израз индивидуалистичке побожности или индивидуалистичког спасења, него објављивање и обнављање заједнице са Христом Богом и са нашим ближњима.