Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије одржао је у суботу 4. јануара 2014.године, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, предавање на тему "Небоземна Његошева поезија".

"Његош је имао дубоки религиозни порив, то се види не само из "Луче" и "Горског вијенца", него и из "Шћепана малог", а нарочито из његових пјесама, оних које је писао прије "Луче", а и послије. Његова пјесма "Црногорац свемогућем Богу" сва је у том трагању за Богом, као оно јелен у пустињи што трага за изворима вода, тако душа његова је тражила Бога живога. У том трагању он у нечему подсјећа на пророка Мојсија. Та његова мистика има неке елементе синајске мистике. Он каже како је Господ своју сјајност, своје величанство скрио многоструким покривалом, а шта би то било друго него оно библијско искуство да нико не може видјети Бога, а остати жив или оно што каже Свети Јован Богослов "Бога нико није видио никада", а то имамо и код Његоша на други начин саопштено".

Предавање Његовог Преосвештенства Епископа Будимљанско-никшићког Г. Јоаникија на тему ,,Његош у токовима православног предања" које је одржао 29. децембра 2013. године у Духовном центру у Подгорици.

Предавање монаха Арсенија (Јовановића) сабрата манастира Острог на тему књиге "Он и она" аутора оца Павла Гумерова под насловом "У потрази за брачном хармонијом" које је 25. децембра 2013. године одржао у цркви Светог Јована Владимира у Београду.

Ми никада нисмо удвоје. Да би успели, ми морамо бити утроје. Значи: Бог Творац, главни давалац љубави, мора увек да буде међу нама.

Ми смо се данас разболели од сведозвољености. Цивлизација болује од недостатка комуникације, а комуникација није ништа друго до љубав. Ми, на првом месту, немамо комуникацију са собом, себе не разумемо, не знамо шта хоћемо а самим тим не можемо да комуницирамо ни са другима, и тако се све руши. Међуљудски односи су у великој кризи.

Пре тридесет година, 13. децембра 1983. године, уснуо је у Господу велики пастир и богослов Цркве, декан и професор Академије Светог Владимира, писац великог броја богословских дела и неколико стотина богословских текстова, вишедеценијски учесник у бројним међуправославним и међухришћанским комсијама и симпосионима, један од најистакнутијих хришћанских интелекуалаца и мисионара Православља на Западу, баћушка прото-јереј др Александар Шмеман, без кога је немогуће замислити православно богословље ХХ века.