Аудио

Дјеца апокалипсе LXXVIII

90:14 минута (12.92 МБ)

Ове недеље слушате житије преподобног Нифонта епископа Кипарског, јер је он у свом времену био оно што су дјеца апокалипсе данас, а у историји хришћанства још један од дивних примјера покајања као преумљења и потпуне промјене човјека. „Један познаник Нифонтов по имену Василије, стално му говораше: Тешко теби, Нифонте! Ти си жив тијелом, али си већ умро душом, и само твоја сјенка хода међу људима! А Нифонт понекад не обраћаше пажњу на те ријечи, понекад пак почињаше јецати и плакати због грјехова својих; ипак, вучен својим рђавим навикама као уздом, он потоњаваше у поганим дјелима као у мору, и потпуно изгубивши наду на спасење говораше: Ја сам већ пропао и не могу се вратити на покајање, онда бар да се овдје науживам земаљских сласти.„

Мала црква CXIX

27:24 минута (3.92 МБ)

Љубав и радост преплавиће вас након слушања данашње емисије, коју су уприличила дјеца специјалних школа у Београду, малишани који школу похађају при клиникама, дјечица која живе у домовима. Они су се први одазвали позиву редакције "Светосавско звонце" да помогну вршњацима у Краљеву. Чућете како пјевају, шта очекују од живота, чућете њихове професоре, пожртвовану вјероучитељку Милицу Ракић и Радмилу Мишев уредницу часописа који нам је још једном уприличио дивно дружење, подсјећајући да је љубав основа хришћанског живота.

Двадесетогодишњица устоличења Митрополита Амфилохија

15:12 минута (2.61 МБ)

Историчар Предраг Вукић са Цетиња говори о 20-огодишњој Архипастирској служби Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија на трону Митрополита Цетињских.

„Призренска Богословија и њен значај за српски народ“

53:04 минута (7.6 МБ)

Мало је духовних, просветних и националних установа српског народа које се могу мјерити са Призренском богословијом. Основана је у Призрену у тешким временима турскога ропства 1871. године. Њен оснивач је Призренац Сима Андрејевић Игуманов, а заслужан за њен опстанак је и руски конзул у Призрену Иван Степанович Јастребов. За тринаест деценија постојања ова школа дала је велики број знаменитих људи. Тројица српских патријараха били су призренски ђаци, а четврти патријарх био је професор ове школе. Богословија је дјелила историјску судбину српског народа у Старој Србији и на Косови и Метохији.

Литургија као жртва

Tagged:
44:46 минута (7.69 МБ)

У оквиру Школе православне духовности у Новом Саду одржано је у недељу, 26. децембра 2010. године предавање на тему Литургија као жртва. Предавач је био мр Србољуб Убипариповић, асистент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Парче неба на земљи XXVI

28:53 минута (4.96 МБ)

Црква Св. Василија Острошког, Доброта - Котор

Доброта је мало мјесто поред Котора. Име које носи помиње се прије средњег вијека. Некада је била засебна општина.

У антропогеографској студији о Боки од попа Саве Никићевића стоји да је Доброта прије Христа била илирско насеље, а касније су је насељавали Грци, Римљани и Словени, а од тада до данас Срби. Поп Саво још каже: „ Стара су насеља сва пропала. Данашњи њени насељеници, све су Црногорци или Херцеговци, који су од зулума турског и нужде овдје од Косова к нама бјежали, а овдје их Млечић насилно превјерио. Увијек бијаху на гласу као добри Срби и јунаци."

Митрополит Амфилохије прославио 20 година устоличења у Трон Митрополита Цетињских и 25 година епископске службе

64:08 минута (11.01 МБ)

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије прославио је у четвртак 30. децембра јубилеј 20 година устоличења у Трон Митрополита Цетуњских и 25 година епископске службе.

На Светој Архијерејској Литургији у Цетињском манастиру Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију саслуживали су Његово Високопреосвештенство Митрополит Јекатеринбуршки и Верхотурски Г. Викентије и Преосвећена Господа Епископи: Зворничко - тузлански Василије, Тимочки Јустин, Шумадијски Јован, умировљени Захумско - херцеговачки Атанасије, Будимљанско - никшићки Јоаникије, Полошко - кумановски Јоаким, Рашко - призренски Теодосије, Диоклијски игуман Острошки Јован и велики број свештенства. Слиједи запис са прославе јубилеја.

Свечана академија поводом двадесетогодишњице устоличења Митрополита Амфилохија

100:16 минута (17.22 МБ)

Галерија сликаУ четвртак, 30. децембра навршиће се двадесет година од устоличења Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско - приморског Господина Амфилохија у трон цетињских митрополита. Митрополија црногорско - приморска је тим поводом организовала прославу овог јубилеја. Свечана академија одржана је у сриједу, 29. децембра у крипти саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици. У четвртак, 30. децембра у Цетињском манастиру биће служена архијерејска литургија, коју ће служити више архијереја Српске и Руске православне цркве, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће вјерног народа.

„Смисао стваралаштва“

52:13 минута (7.48 МБ)

Философ и издавач философске литературе Владимир Меденица поново је био гост предавач на духовној вечери која је организована у сриједу 29. децембра у сали Парохијског дома у београдској Вазнесењској цркви. Тема његовог уводног излагања носила је наслов „Смисао стваралаштва“. После предавања повео се духовни разговор. Владимир Меденица је добар познавалац, а и издавач на српском језику руских религиозних мислилаца, а нарочито Фјодорова, Соловјева и Берђајева. Своје ставове често поткрепљује мишљењима ових философа. Њихова имена често су помињана на овој вечери.

„Хроника несталог града“

54:24 минута (7.79 МБ)

Књига „Хроника несталог града“ други дио, Олге Димитријевић, била је повод да се у сали Парохијског дома Цркве Светога Саве на београдском врачару у уторак вече 28. децембра говори о Приштини. Издавач књиге је Универзитетска библиотека „Иво Андрић“ из Приштине, измјештена у Београд. На овој књижевној вечери говорило се заправо о Приштини из оних времена када су у њој живјели Срби, а уз њих и комшије Турци и Роми. Сјетну причу о Приштини започео је домаћин протојереј – ставрофор Радивоје Панић, старјешина Цркве Светога Саве, који је поздравио присутне затим су о књизи говорили: Лидија Бачкалов, др Ирена Арсић, Милица Лилић и Раде Стојановић.

Syndicate content