Нови и још незавршени храм Светог Симеона Мироточивог у Блоку 26. у Новом Београду, подигнут на просторима између старог СИВ-а и спортске дворане Арена, на Бадњи дан 6. јануара отворио је своје двери вјерницима и у њему су почела богослужења. Прву службу у овом храму, освећење бадњака, служио је Његова Светост Патријарх Иринеј уз саслужење више свештеника и ђакона. Пошто је осветио бадњаке, Патријарх Иринеј је бесједио о символици бадњака, а исказао је и своју радост због градње овога храма.

Бадњи дан у Никшићу вјерни народ је прославио Светом Литургијом и ложењем бадњака пред Саборним храмом Светог Василија Острошког.

Запис са традиоционалног налагања Бадњака испред Цетињског манастира и бесједа Високопреосвећеног Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Господина Амфилохија.

Бесједа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија са ложења Бадњака у манастиру Светог Николе на Ободу у Ријеци Црнојевића.

Његова Светост Патријарх Српски Господин Иринеј, уз саслужење више свештеника и ђакона, служио је на Бадњи дан 6. јануара Свету Архијерејску Литургију са читањем царских часова у Саборној цркви у Београду. У чин презвитера Патријарх Иринеј рукоположио је ђакона Игора Лукића. Ово је прво рукоположење које је обавио Патријарх Иринеј откако управља Архиепископијом београдско – карловачком. У својој бесједи Патријарх Иринеј осврнуо се на значај Бадњег дана.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је на Бадњи дан Свету Архијерејску Литургију у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, након које је освештао крст, прилог дјеце Бара, који је подигут на куполу припрате храма, а потом обавио традиционално налагање Бадњака испред храма. О прослави Бадњег дана у Бару говори нам и парох Барски свештеник Јован Пламенац главни уредник нашег Радија.

Мир Божји, Христос се роди!

Блага и најрадоснија вест, браћо и сестре у Христу Господу, почиње речима светог Јеванђеља по Матеју: „Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Аврамова сина" (Мт. 1, 1). Та вест открива и сведочи нама и свима, небу и земљи, свим видљивим и невидљивим световима, двоједину тајну и истину.

Сведочи нам истину о јединственом двоједном Родослову у историји рода људског. Сваки родослов наводи претке и потомке по једној, човечјој линији. Једино овај Родослов чини непоновљиви изузетак. Он представља не само Родослов човечји него и Божји. У њему је садржан родослов Сина Божјег и Сина Човечјег, тојест Богочовека Христа. Овај Потомак царске Давидове лозе, изникао из светог Аврамовог корена, именује се именом Исус, тојест Спаситељ, и именом Христос, што значи Помазаник Божји, изабраном Народу Божјем и свему роду људском од Бога обећани Месија, Искупитељ и Избавитељ од греха, смрти и демонских сила. Ово је, дакле, истовремено Родослов Јединородног Сина Божјег и Сина Човечјег, Рођеног од Духа Светог и Пресвете Дјеве Богородице.

БОЖИЋНА ПОРУКА 2010/2011. ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ

МИР БОЖИЈИ!
ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Заиста, браћо и вјечна сабраћо у Христу: „нема дана без очињег вида,нити праве славе без Божића"(Његош)!

Јер од Дјеве рођени, „предвјечни Бог, дијете младо" није само слава анђела и људи. Он је слава Божија. Он је очињи вид и слава свих видљивих и невидљивих свјетова, прослављење свеукупне творевине Божије. Он је „пуноћа закона и пророка". Он је једини који је рекао за себе и који је имао право да то каже: „ Ја сам Пут, Истина и Живот" (Јн. 14, 4). Као и ону другу, чудесну истину: „Ја сам свјетлост свијету; ко иде замном, неће ходити по тами, него ће имати свјетлост живота" (Јн. 8, 12).

Управо је изашао из штампе Календар српске православне патријаршије за просту 2011. годину „Црква“ чији је издавач Свети архијерејски синод. Штампан је у, за наше прилике, великом тиражу. Ова публикација, са вишедеценијском традицијом, слиједи вертикалу претходних издања ових календара. Поред уобичајеног календарског дијела и представљања свих институција Патријаршије и људи који су тамо запослени, нуди низ занимљивих прилога из живота Српске Православне Цркве и српског народа. Прилоге су, користећи углавном научни поступак, писали афирмисани аутори. Нови број календара Црква 2011. разликује се од претходних и по модернијем графичком изгледу. Календар „Црква 2011“ представио је новинарима 5. јануара у Патријаршији у Београду главни и одговорни уредник ове публикације Његово преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије (Ракита).

У недјељу, 2. јануара, у Мостару је свечано прослављен двоструки празник – крсна слава Епархије захумско-херцеговачке и приморске, Св. Игњатије Богоносац, и званични повратак епископског сједишта у овај град, из којег је усљед ратних неприлика принудно измјештено прије готово двије деценије... На сам празник Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије, уз саслужење Преосвећене Господе Епископа: Далматинског Фотија, Будимљанско - никшићког Јоаникија, Захумско - херцеговачког Григорија, Рашко - призренског Теодосија и умировљеног Епископа Захумско - херцеговачког Атанасија, те дванаест свештеника и два ђакона.