У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, крајем прошле недјеље, представљене су књиге „Новак Рамов Јововић, легендарни црногорски јунак" и „Стојан Ковачевић, легендарни херцеговачки јунак", чији су коаутори Чедо Баћовић и Ђорђије-Ђоко Копривица.

Промовисане књиге изашле су поводом обиљежавања 101. године од смрти Новака Рамова и стогодишњице од упокојења Стојана Ковачевића и представљају, како се чуло током промоције, својеврсну сагу о тој двојици знаменитих, али заборављених јунака, који су обиљежили црногорску и херцеговачку историју, учествујући у бројним биткама и бојевима вођеним у другој половини 19. вијека.

Светом Aрхијерејском Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх Српски Господин Иринеј у недељу 2. октобра, Црква посвећена Цару Константину и Царици Јелени у београдском насељу Вождовац обиљежила је сто година постојања. Патријарх Иринеј осветио је нову велику салу у Парохијском дому, чији су зидови фрескописани и гдје ће се Вождовчани убудуће окупљати после литургије.

Бесједа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија са Свете Архијерејске Литургије коју је у недјељу 2. октобра служио у Цетињском манастиру.

Бесједа Архимандрита Луке Игумана манастира Успенија Пресвете Богородице на Дајбабској гори изговорена на Светој Литургији коју је служио у овој Светињи у недјељу 2. октобра 2011. године.

Бесједа јереја Далибора Милаковића са Свете Литургије која је у недјељу 2. октобра служена у храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је у суботу 1. октобра 2011. године, у цркви Светих Ћирила и Методија у Јајинцима помен пострадалим у највећем стратишту из Другог светског рата на територији Републике Србије. Патријарх Српски предходно је присуствовао комеморативном скупу у Спомен - парку Јајинци.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије, уз саслужење јереја Предрага Шћепановића и Зорана Жедовића и ђакона Николе Пејовића, служио је у суботу 1. октобра Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Петке у зетском селу Махала а потом и годишњи помен покојној Љиљани Кликовац. Након Богослужења у Махали Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије посјетио је манастир Космач на Скадарском језеру, село Грбавце у Љешанској нахији и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици.

САОПШТЕЊЕ СА ШЕСТЕ СЈЕДНИЦЕ

ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Манастир Ждребаоник, 28. септембар 2011.

У складу са одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве из маја 2006. Године о оснивању Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори, који се по потреби састаје ради разматрања живота Православне Цркве на територији државе Црне Горе, данас је у манастиру Ждребаонику код Даниловграда, благодаћу Божјом, одржано шесто засједање православних епископа Црне Горе, којем су присуствовали сви епископи који чине овај Савјет и то: Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, као предсједник и Преосвећени архијереји: милешевски Филарет, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије и ум. захумско-херцеговачки Атанасије.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, на празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, Свету службу Божију у цркви Часног Крста у Горњем манастиру Острогу, поводом храмовне славе цркве. Саслуживали су му свештеници и свештеномонаси из Црне Горе, са Косова и Метохије, из Београда и Босне и Херцеговине.

На литургији су појали ђаци Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња.

Након причешћа којем су приступили многи присутни вјерници, на платоу испред црквице Часног Крста Митрополит је благословио славски колач и одржао празничну бесједу.

Једна нова, али и стара научна институција, која окупља врхунске научнике и иноваторе, до сада позната под називом Академија проналазача и научника кренула је од Крстовдана 27. септембра са новим именом, од сада се зове Српска краљевска асоцијација академика, иноватора и научника. Свој рад везује за Српску краљевску академију коју је 1866. године основао Краљ Милан, а која је угашена после Другог свијетског рата.  Чланови, сарадници и симпатизери ове нове научне институције окупили су се на Крстовдан у Великој свечаној сали Палате Србије (бивши СИВ) у Новом Београду гдје је одржана прва сједница Српске краљевске асоцијације академика и јубиларна стота трибина „Теслианум".