Илинданско литургијско сабрање на Топлој

6:53 минута (1.18 МБ)

Празник Светог пророка Илије прослављен је литургијски у храмовима херцегновског протопрезвитеријата.

Светом Литургијом у цркви Светог Спаса на Топлој началствовао је Чедомир Ђелмо, свештеник из Сарајева. Саслуживали су архијерејски намјесник херцегновски протојереј-ставрофор Радомир Никчевић и јереј Љубомир Јовановић из Бара. Литургији је присуствовао и гостујући свештеник из Чачка, отац Слободан Јаковљевић.

Бесједећи о Светом пророку Илији, отац Чедомир је казао да свака старозавјетна прича има своју поуку и важна је и за данашње вријеме.

Илиндан на Белависти

Tagged:
5:42 минута (1006.98 КБ)

Свету Литургију у цркви Светог архангела Михаила, поводом прославе празника Илиндана служили су јереј Анђелко Додер, протојереј Никола Тодоровић старјешина храма, протојереј Живан Вукојевић и ђакон Зоран Миљанић.

Бесједом о празнику сабранима се обратио гостујући свештеник Анђелко Додер, клирик Архиепископије београдско-карловачке.

Свети пророк Илија, слава цркве у Ластви кућанској

Црква Светог пророка Илије у Ластви кућанској, изнад Зеленике, прославила је данас храмовну славу.

Свету Литургију служио је надлежни парох, протојереј Драго Пешикан.

По завршетку Свете Службе Божије, Литија је опходила храм и преломљен је славски колач.
Свету Тајну Крштења и Миропомазања примила је дјевојчица Андреа Ногуловић, унука овдашњег црквењака Чеда Ногуловића.

Бесједа оца Предрага Шћепановића на Илиндан у Саборном храму у Подгорици

Tagged:
4:07 минута (726.96 КБ)

Бесједа оца Предрага Шћепановића на Илиндан, 2. августа 2017. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

 

 

Бесједа оца Драгана Станишића на Илиндан у храму Светог Ђођа под Горицом

Tagged:
6:33 минута (1.13 МБ)

Бесједа оца Драгана Станишића на Илиндан, 2. августа 2017. године, у храму Светог Ђођа под Горицом.

 

 

Свети пророк Илија - Илиндан

15:29 минута (2.66 МБ)

Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, свети Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији.

Илинденско саборно крштење на Црном језеру

10:24 минута (1.79 МБ)

Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије обавиће на Илиндан, у сриједу 2. августа Саборно крштење на Црном језеру подно Дурмитора.

Најављујући овај догађај надлежни парох свештеник Миливоје Јововић је најавио и градњу Саборног храма а говорио је и о осталим активностима црквене општине жабљачке.

Манифестација „Трг од ћирилице“ и ове године у Херцег Новом од 2 – 28. августа

20:51 минута (3.58 МБ)

Конференција за медије, поводом почетка овогодишњег „Трга од ћирилице“, одржана је данас у галерији „Фреска“ на Тргу Херцега Стјепана, у Херцег Новом.

На конференцији су говорили: протојереј Никола Тодоровић, парох херцегновски, уредник књижевног дијела програма, књижевник Желидраг Никчевић, и Славица Милошевић, уредник ликовног програма.

Свештеник Тодоровић је казао да је предстојећи „Трг од ћирилице“ најбољи до сада, што се тиче програма и најављених гостију, али и када је у питању комплетна организација манифестације.
„То је у духу Цркве, да узрастамо, из године у годину“, казао је отац Никола.

Свети Стефан деспот Српски

71:40 минута (12.31 МБ)

Деспот Стефан Лазаревић - Био је син и наследник светог српског кнеза Лазара Хребељановића, који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године, и кнегиње Милице (из побочне Вуканове лозе Немањића), која је и сама била песникиња. 1405. оженио је Јелену, кћи Франческа II Гатилузија, господара Лезбоса. На почетку своје владавине (1393. године), Стефан је носио титулу кнеза. Тек што је напунио 16 година, мајка му је предала државу на управљање и повукла се у своју задужбину, Љубостињу. Српски Деспот је постао 1402. године.

Syndicate content