„Оваквом формулацијом направљен је највећи могући хаос у нашем образовном систему, а да страначки лидери о томе уопште нијесу водили рачуна. Њима је једино било стало да дођу до неког рјешења, које би задовољило њихове страначке и личне интересе. Власт је настојала да се, по сваку цијену, донесе закон о изборима, а опозиција да, било каквом игром, сачува своје бирачко тијело од којег је била притијешњена и условљена да ће нестати, ако се не избори за права говорника српског језика, односно ако не спријечи примјену новог закона о образовању, по коме се настава у нашим школама изводи на црногорском језику. У тим међусобним договорима, који су били неозбиљни и толико смијешни да су на тренутке личили на дјечје игре, добили смо један нејасан, сложен и недефинисан лингвистички конгломерат“, оцјењује ситуацију са установљењем новог назива наставног предмета у образовном систему Црне Горе професор Веселин Матовић, уредник часописа „Слово“ и један од двадесет седам никшићких средњошколских професора, који су се 2004. године. успротивили преименовању српског језика у нашим школама. Емисију припремила Сенка Чоловић.