На празник Сабора Светог Архангела Гаврила, у среду 26. јула 2017. у манастиру Куманица, поводом манастирске славе, када се у овом Божијем храму окупи велики број верника,  служене су две Свете литургије: у 5 и 9 сати. Свету архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор  Епархије милешевске,  уз саслужење свештенства  и монаштва Епархија: милешевске и будимљанско-никшићке. Велики број верника приступио је светој чаши, а беседио је Преосвећени епископ Јоаникије:

Манастир Куманица се налази између Пријепоља и Бијелог Поља, 13 км. од Бродарева. Налази се у месту Врбница у долини реке Лим уз саму железничку пругу.

Манастир је посвећен је Светом архистратигу Гаврилу. Прво писано помињање манастира везује се за 1514. годину. У рушевинама су сачувани делови плоча за које се поуздано тврди да потичу из раздобља од краја 13. до средине 15. века, али је простор на северној страни манастира уништен при градњи железнице, па је поузданије датовање првобитне цркве онемогућено. Претпоставља се да је златно доба живота манастира било у другој половини 16. и током 17. века. Претпоставља се такође да је манастир доживео урушавање и запуштење у другој половини 18. века.

Дуго времена је био разрушен и напуштен. Обновљен је и освећен 12. новембра 2000. године.

Александар Дероко је 1926. године затекао манастирску цркву у рушевинама. Тада су извршена прва снимања и направљен је цртеж основе цркве, а касније је (1933. године) допунио Ђорђе Бошковић, претпостављајући да црква потиче из 16-17 века.

Порекло имена манастира није најјасније. Према некима потиче од монаха побеглих из Куманова, док је Дероко сматрао да потиче од имена Куманаца, Бугара. Међутим, најраспрострањеније је мишљење да је овај топоним везан за властелинску породицу Куманци или Куманичићи, која је потицала из ових крајева, а касније се помињу у области Рудника.

Пројектом пруге Београд-Бар је требало да траса пруге иде преко дела манастира, али је ипак прилагођењем померен потпорни зид на 5 метара од цркве. Током 1971. године је извршено чишћење, ископавање и делимична обнова.

У њему се чувају мошти Светог Григорија Куманичког. Непознато је ко је био Григорије, сем да се у једном запису помиње као „српски просветитељ и бивши архиепископ“, па чак да потиче „од свете и богоизабране лозе Немањића“. Ово није могуће историографски потврдити и верује се да је одраз легенде. У време летњег сабора, у оквиру манастирске славе 26. јула, у Куманици се окупи на десетине хиљада верника, а веома је цењен и међу верницима осталих вероисповести.