У манастирској цркви Успења Пресвете Богородице одслужено је велико повечерје са читањем Канона светог Андреја критског након чега се вернима обратио јеромонах Макарије и у својој беседи између осталог рекао да човек у свој ум и у своје биће не сме да пушта и да дозвољава да улазе било какве мисли без икаквог одабира. Човек је словесно биће, од Бога му је дат ум и он мора да расуђује која мисао долази од стране Бога а која од стране пале људске природе, односно од онога који је отпао од Бога. Бог је љубав и Он не кажњава човека већ га васпитава као што родитељ васпитава децу. Он утиче на човека да се човек одврати од злих мисли јер на зле мисли настављају се зла дела, Бог га условно речено васпитно кажњава како би га вратио себи. Уколико човек својом слободном вољом одлучи да не жели да се приклони Божијој вољи Бог га пусти да ради по страстима својим како он хоће.