Своју збирку песама „Тишина од бола и непребола“ Јелена је посветила оцу Светозару Иванишевићу, угледном земунском лекару и великом Цетињанину-завичајцу.

Њене песме писане су из дана у дан од очеве сахране па до четрдеснице и и ауторка их је назвала „Молитвеним венцем разговора“.

Из разговора смо „докучили“ да је заветна мисао Јелениног бола и непребола са оцем и светом унесеним у њене песме у речима: „Све је могло да се мења, али цетињски ваздух, поглед и крш никада“. Аутор: Спиридон Булатовић.