У понедељак 9. јануара, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, Црквена општина Бар је обиљежила и дан ослобођења Бара од Турака.

Свету Литургију у цркви Светог Јована Крститеља у Старом граду Бару служили су свештеник Александар Орландић, парох барски, и ђакон Марјан Петковски, сабрат Саборног храма Светог Јована Владимира.

Отац Александар је у бесједи говорио о мученичком подвигу Светог Стефана, нагласивши да су његове последње ријечи биле молитва за мучитеље: „Господе, не урачунај им гријех овај", чиме се Првомученик уподобио Господу, који се са крста молио Оцу небесном: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине". Ову љубав према непријатељима, коју нам је Господ оставио као заповијест, рекавши: „Љубите непријатеље своје... да будете синови Оца својега који је на небесима", преподобни Силуан Атонски, подвижника ХХ вијека, истицао је као критеријум истинске вјере, говорећи да „душа не може имати мира, ако се не моли за непријатеље".

У току свете службе благосиљан је и славски колач г. Марка Дабановића, потомка Сава Дабановића, обновитеља цркве Светог Јована Крститеља.

Након Литургије одржан је помен ослободиоцима Бара, пострадалим за крст часни и слободу у ове божићне дане 1878. године. Помен је, пред спомеником подигнутом у њихову част 1881. године, служио свештеник Никола Радовић, старешина цркве Светог Николе у Старом Бару. „Нека би нас жртва коју су поднијели ослободиоци Бара под вођством господара и краља Црне Горе Николе Петровића увијек храбрила, увијек нам давала наде и увијек нас упућивала како се на прави начин, достојанствено, са вјером у Бога брани вјера и отаџбина, како се брани своје потомство", казао је о. Никола овом приликом, додавши да треба да се увијек сјећамо својих предака и да „благодаримо Господу што нам их је даривао да нам буду заступници пред лицем Бога живога".

Битке за ослобођење Бара отпочеле су у новембру 1877. године под командом књаза Николе I Петровића. Главнину војске предводили су војвода Илија Пламенац и војвода Машо Врбица.

Свештеник Александар Орландић