У оквиру иницијативе Црквене општине Бар и КУД-а „Свети Јован Владимир" из Бара за помоћ дјеци обољелој од канцера, у петак 2. децембра у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару одржано је јединствено предавање које је из различитих углова освијетлило питање малигних обољења код дјеце и човјековог суочавања са овом ситуацијом.

Предавачи су били Дијана Стојановић, предсједница Удружења родитеља дјеце обољеле од дјечијег канцера „Феникс", и протојереј Никола Пејовић, парох подгорички и уредник радија „Светигоре".

Госпођа Стојановић је на почетку говорила о судбини њене кћерке која је преминула од ове опаке болести. Нако њене смрти основали су удружење како би помогли родитељима који се нађу у сличној ситуацији да се информишу о самој болести и начинима препознавања симптома у раним фазама. Она је говорила о раду удружења, које постоји већ четири године и бави се пружањем помоћи и подршке родитељима и дјеци. Веома успјешан рад овог удружења условио је да се прикупе озбиљна финансијска средства која су прослеђивана родитељима као једнократна помоћ, плаћање трошкова у родитељској кући у Београду. До сада је Удружење организовало три рехабилитациона кампа. Средства се прикупљају највише од донаторске кутије која се налази у маркетима „Лаковић". Госпођа Стојановић је захвалила свима који су учествовали и дали  свој прилог и допринос.

Други дио свог излагања, г-ђа Стојановић је искористила да упозна присутне са симптомима карцинома и са редоследом посттерапијског лијечења, као и најаву следећег подухвата њиховог удружења, а то је изградња посебног блока дјечије онкологије у Дјечијој болници у Подгорици. За овај подухват неопходно је око 50000 евра. Један дио средстава је сакупљен а остатак се надају да ће до краја радова бити прикупљен.

Отац Никола је рекао да је о овој теми тешко говорити и да једини разлог налази у ријечима апостола Павла да се сила Божија у немоћи пројављује.

Своје излагање почео је је цитирањем Петра Другог: „С'точке сваке погледај човјека, како хоћеш суди о човјеку - тајна чојку човјек је највиша". Он је рекао да је у овом стиху на најдубљи начин Његош изразио тајну човјека и свијета. Када се човјек удуби у ту тајну он се сав претвара у знак питања и што више жели проникнути у њу то она остаје све више сакривена. Ова истина нарочито постаје очигледна када се човјек сусретне са овако опаком болешћу.

Човјеку навиру питања, зашто бол? Зашто патња?Зашто страдање?Зашто тако рано? Зашто да неко невин пати? Тек ако неко и покуша да одговори какао је све због ечега добро, у човјеку отвара нове недоумице и питања. Па зар моје добро да носи толики бол, тугу и горчину. Чини нам се да немамо снаге да издржимо па смо чак у опасности да ово мало вјере у Бога што имамо изгубимо. Вјера у Бога!Вјера у Бога! Па то ме још више рањава и разара, јер Бог је Љубав, зар не? Али зар ја нисам Твоје дијете Господе? Зар наша љубав да надиђе Твоју? Како Твоја љубав може бити у вези са мојој патњом? Зашто оне које волиш и караш? Зашто си дјецу поставио као мјеру свим људима? Зашто,зашто, зашто?????  Сва ова питања сажимају се у једном, Зашто мени, Боже мој?

Одговор на ова питања не може дати човјек, нагласио је о. Никола.

„Тај одговор је дар Божији. Као што родитељи могу да имају безброј различите дјеце тако и одговори на ова питања која се у нама рађају су различита и никада не бивају иста. Када постављамо сва ова питања она на почетку остају без одговара, нијема. Да немоћ доводи до тога да чак и постављање таквих питања постаје сулудо. Али ако се загледамо у Христа, човјеково Зашто постаје благословено. Сва ова питања осветио је Христос на крсту са кога је вапио: „Боже мој, Боже мој зашто си ме оставио, Зар ја нисам Син Твој"? Управо иста питања која и ми постављамо. И то питање Христово, као и наша у тим тренуцима остала су без одговора. Међутим, догађаји који су услиједили дали су одговор. Христос о болу и осмрти није рекао много тога. Једноставно ју је изабрао. Претрпио је бол какву нико други није претрпио. И када је Васкрсао није много говорио, говорила је сила и благодат Његовог Васкрсења. На бол се не одговара аргументима, нити се са неправдом и смрћу можемо носити логиком. Ти проблеми се решавају само надахнућем и Духом које Бог даје. Свако замјењивање те утјехе људским сурогатима наносимо неправду себи самима и чини нас још већим робовима драме наше. Зато у дијалогу са болом, неправдом и смрћу ми смо принуђени да излазимо из граница људског."

У суботу, 3. децембра у препуној сали барског Дома културе КУД „Свети Јован Владимир" са својим пријатељима из других фолклорних ансамбала и пјевачких група одржао хуманитарни концерт. Улаз је био 2 евра а сав приход је намијењен удружењу „Феникс".