„Моја мајка Гроздана, рођена Јовановић, родила се 1919. године, 20. октобра на Светог Сергија и Вакха у Лоћанима надомак Манастира Високи Дечани. И она је гајила ту љубав према Дечанима до свог упокојења. Удала се за мог оца Љубомира Богићевића из села Пиштана 1938. године. Удала се у једну велику заједницу од 27 чланова која је трајала све до 1957. Била је чудесно јака жена, издржавала је и најтеже моменте у животу а заиста их је било много... После њеног упокојења, та празнина никад није попуњена.  Кад је сањам, увек ми је тај дан некако леп, и схватио сам да је увек сањам,  да је можда као опомена да сам се или мало улењио или да ће се нешто и догодити у нашој породици, као неки знак, или једноставно као утеха! И онда, читајући неке Свете Оце Русе, схватио сам да заиста како и они тврде „да Мајка, по посебној Милости Божијој, не оставља децу своју ни после упокојења". Ја то могу да потврдим! И ето, сећања на мајку су увек јака и некако ништа није избледело. Ето, о једној жени мајци, која је била вредна, није је зора никад дочекала у кревету, и била је љута, необично правична, неправда било где да се догодила њу је погађала, и она је покушавала да ту нешто исправља, да јади, и тако се и истрошила, истрошила и оболела, али опет, духом је била јака, па се ето радујемо што је то тако иако је некако рано отишла што се тиче овоземаљског живота, али верујем да јее наследила вечни живот и да ћемо се срести!"