На Косору у Кучима 19. октобра освештана обновљена црква Св.Јована Крститеља и сахрањени земни остаци војводе Радоње Петровића

У селу Косор у Кучима данас је освештана обновљена црква Светог Јована Крститеља и сахрањени земни остаци кучког војводе Радоње Петровића, које су његови потомци пренијели из Лесковца у родни крај.

Светом службом началствовао је Архиепископ цетињски Митрополт црногорско-приморски Господин Амфилохије са свештенством Митрополије, уз молитвено учешће војводиног потомства, многобројних припадника племена Кучи и гостију из других крајева Црне Горе.

Одговарали су чланови подгоричког Дјечјег црквеног хора „Златица" под управом Биљане Тапушковић.

У литургијској проповиједи након читања Светог Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да ако нема силе Христовога Васкрсења и ако Христово Васкрсење није квасац живота који је уграђен у људску природу и свеукупну Божанску творевину као коначни смисао и циљ свега што се догађа, онда је бесмислено наше рађање.

Након Светог причешћа служен је помен војводи Радоњи, а онда је Митрополит Амфилохије са свештенством у црквеној порти освештао новоподигнути војводин споменик.

Митрополит је рекао да је војвода живио у тешким и распетим временима, када су турски завојевачи газили наше светиње, када су у Момишићима пострадали двојица свештеника и четрдесет ђака мученика.

Потом је обављена сахрана војводиних земних остатака.

Митрополит Амфилохије затим је уручио архијерејске захвалнице најзаслужнијима за обнову храма и пренос војводиних земних остатака из Лесковца у Куче.

Захвалнице су добили Зоран Петровић, Вукић Петровић, Зоран Мијовић, Предраг Петровић, Никола Вукославовић

У пригодном програму о војводи Радоњи Петровићу су говорили Никола Петровић и др Радомир Прелевић.

У струне гусала пјевао је војводин потомак млађани Саво Петровић.

Потом је приређена трпеза хришћанске љубави.

Црква Светог Јована на Косору изграђена је управо у вријеме војводе Радоње Петровића. Паљена је у првој похари Куча од стране Турака, и у другогој од стране Црногораца под командом брата књаза Данила, војводе Мирка Петровића.

Обновио ју је књаз Никола Петровић.