Блажо Даниловић: "Није лако говорити о Његошу. О њему су говорили многи књижевници, академици, али ја мислим да је највише о њему рекао Владика Николај у своме дјелу "Религија Његошева" , показавши тиме примјер како треба говорити о Његошу као прије свега архијереју Цркве Божије, а потом наравно и као човјеку рођеном у овим нашим кршима. Човјеку који је морао да ратује, и војује, човјеку који је као младић примио на себе бреме архијерејскога служења, који је морао да ратује против османлија, да се бори за спас свога напаћеног народа. Његош је прије свега морао да испуни завјете свога светога стрица Светога Петра Цетињског, који је изабрао то свето дијете, наочито, прелијепо изгледом, обдарено многим врлинама, и поставио га да буде митрополит Црне Горе и Брда у она тешка времена.

Шта човјек може данас рећи о овом златоустом владици? Све је написано, испричано, публиковано на хиљаде разних реферата и радова посвећених Његошу. Али ко је заправо Његош? Он је човјек васионе, човјек који каже, ја идем пред Твоје лице Господе, да Tе у хорове анђела појем, или да под твојим крилом вјечни сан боравим. Негош не сумња ни једног тренутка, не говори не једнога секунда Боже ја се бојим, ја сам смртно биће, смртан човјек! Он је заиста велики благослов нашем роду..." говори између осталог теолог и пјесник из Никшића Блажо Даниловић,.