У вечерашњој емисији доносимо несвакидашњу причу о материнству Мати Саватије Шуше, дугогодишње игуманије Манастира Бања у Рисну.

Мати Саватија припада генерацији монахиња које су се монашком животу училе од Мати Меланије Кривокућин, прве српске игуманије након средњевјековног периода.

Анка Шуша, далматинка родом, рано је остала сироче. Најстарији брат Шпиро, њу и њену седам година старију сестру Драгињу (у монаштву Архелаја) одводи у сиротиште и већ тада почиње њихова припрема за монашки живот. Обе су биле послушнице кувеждинског манастира, те их је одатле живот одвео у Сарајево, гдје су се у сиротишту бринуле о дјеци без родитеља.

Осјетивши муку сиротовања на сопственој кожи, по доласку у Рисан, Мати Саватија узима тромјесечну бебу, дјевојчицу Радмилу Илић (удату Јовићевић) која је остала сироче и подиже је под својим топлим материнским скутом.

О својој помајци (тети) Саватији вечерас нам говори госпођа Радмила Јовићевић, дјевојчица која је љубав и топлину мајке пронашла у крилу блаженопочивше Мати Саватије, а за коју наш протојереј - ставрофор Момчило Кривокапић каже да је имала срце велико и дубоко као океан.