Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашаване и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златoоусто.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Девету  Катихезу Светог Јована Златоустог, у којој светитељ говори поуку онима који хоће да се просвете и зашто се крштење назива бањом новог рођења,а не бањом опроштења грјехова, као и о томе да је опасно не само да се кунемо криво него и да се заклињемо, па макар се и држали закона.