Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златоустог.

У овој емисији говоримо о животу и дјелу Светог Јована Златоустог, и о његовим катихезама уопште.

Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златоустог.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Прву Катихезу Светог Јована Златоустог у којој говори прве поуке онима који хоће да се просвете.

Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златоустог.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Другу Катихезу Светог Јована Златоустог у којој говори наставак бесједе онима који хоће да се крсте, и даје јасно објашњење символичких и обредних свештенорадњи које се врше на божанственом крштењу.

Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златоустог.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Трећу Катихезу Светог Јована Златоустог, у којој свети наставља катихетску поуку онима који хоће да се крсте, говорећи примјере из свештене историје Старог Завјета.

Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златоустог.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Четврту Катихезу Светог Јована Златоустог, у којој свети наставља катихетске поуке новопросвећенимаи коментарише ријечи Св. Ап. Павла "Ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође,гле, све ново постаде". 2Кор.5,17.

Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златоустог.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Пету Катихезу Светог Јована Златоустог, у којој свети наставља катихетске поуке и даје савјете новопросвеђеним хришћанима да избјегавају распуштеност, раскош и пијанство и да прије севга у свему буду умјерени.

Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашаване и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златоустог.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Шесту Катихезу Светог Јована Златоустог, у којој светитељ даје поуке онима који су занемарили сабрање и отишли на коњске трке и у позоришта, и о томе да треба да се старамо о равнодушној браћи и новопросвећенима.

Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашаване и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златоустог.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Седму Катихезу Светог Јована Златоустог, у којој светитељ даје поуку вјернима о томе колику нам духовну корист пружају мошти светих мученика, и да треба да занемарујемо све што је од овог свијета, и стремимо ка духовним добрима. А на крају ове поуке говори и о томе колика су добра молитва и милостиња.

Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашаване и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златoоусто.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Осму  Катихезу Светог Јована Златоустог, у којој светитељ упућује добродошлицу и похвалу онима који су дошли из околине, отоме да су сви праведници, иако су добили обећање о тварним добрима, само мислили и борили се за духовна добра а да ми напротив, иако смо добили обећања о духовним добрима стремимо као лудика тварнима; такође и о томе да треба и ујутру и увече да одлазимо у Цркву да се молимо и да се исповиједамо.

Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашаване и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златoоусто.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Девету  Катихезу Светог Јована Златоустог, у којој светитељ говори поуку онима који хоће да се просвете и зашто се крштење назива бањом новог рођења,а не бањом опроштења грјехова, као и о томе да је опасно не само да се кунемо криво него и да се заклињемо, па макар се и држали закона.

Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашаване и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златоустог.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Десету  Катихезу Светог Јована Златоустог, у којој светитељ говори поуку онима који ће бити крштени, као и женама које се хвале плетеницама и златним накитом и онима који се користе магијом, амајлијама и бајалицама, и свему оном што је страно хришћанству.

Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашаване и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златоустог.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Једанаесту  Катихезу Светог Јована Златоустог, у којој светитељ говори поуку која се надовезује на претходну поуку и посветио се истој теми, како би показао да се кажњава не само кривоклетство него и испуњење заклетве, и да је Христос на нашу корист васкрсао трећег дана.

Катихезе Светог Јована Златоустог откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашаване и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Катихезе су прије свега образовно-васпитне поуке усмјерене и намијењене онима који су већ у својим одлучним намјерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вјери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епископу, који их је крштавао, уз свједочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе Светог Јована златоустог баве се и поукама намијењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вјере после крштења и миропомазања, а таква катихеза називала се мистагошком.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Јована Златоустог.

У данашњој емисији ишчитавамо и тумачимо Дванаесту  Катихезу Светог Јована Златоустог, у којој светитељ говори последњу поуку и катихезу онима који ће се крстити, у којој сабира укратко читаво учење о светој тајни просвећења.