Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, Епископ-администратор Епископије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, служио је у недјељу, 30. септембра Свету Литургију у цркви Светог Јована Крститеља у граду Маракају у венецуеланској држави Арагва.

Господину Митрополиту су саслуживали презвитер Александар-Саша Ђурђевић и протођакон Игор Балабан.

Из Маракаја се јавио протођакон Игор Балабан који се налази у пратњи Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија.

У бесједи након Литургије, на којој се причестило тридесетак вјерника, Митрополит је говорио вјерницима о хришћанском призвању за прослављање Васкрсења Христовог и љубави међу браћом, истакавши и то да је веома значајно то што су људи окупљени око тамошњег српског клуба направили храм и тиме сачували своју вјеру православну хиљадама километара далеко од својих огњишта. Такође је рекао да га радује што види да и своју дјецу доводе у цркву и тиме их утврђују у вјери православној.

Господин Митрополит је такође представио парохијанима новог пароха оца Александра, који живи у Каракасу, али ће се старати и овом храму и парохији у Маракају, који је удаљен од Каракаса око стотину километара.

У храму Св. Јована у Маракају је оставио и антиминс са потписом блаженопочившег Патријарха српског Димитрија, који је до тада био у цркви Св. Георгија у Каракасу.

Послије Свете Литургије, Митрополит је са свима присутнима био гост на ручку код добрих домаћина из српске заједнице у Маракају.

За трпезом је отац Александар заблагодарио свима на данашњем окупљању и поздравио неке од најугледнијих личности ове заједнице.

Интересантно је да у овој заједници постоји неколико православних Венецуеланаца.

У Венецуели Српска Патријаршија има два храма, један у Каракасу, посвећен Светом великомученику Георгију и други у Маракају, посвећен Светом Јовану Крститељу. За градњу овог другог међу најзаслужнијима је архимандрит Гаврило Савић, који је био дугогодишњи парох у Венецуели.

Наша овдашња емиграција се у највећој мјери састоји од људи који су, бјежећи од комунизма, напустили земљу послије Другог свјетског рата, као и њихових потомака. Као и на другим мјестима, мало је оних који су рођени у Венецуели, а да добро говоре српски језик, али будући да су имали храмове као мјесто молитве и окупљања, успјели су у великој мјери очувати своју православну вјеру, што је најважније, али и свој културни и народни идентитет.

Након братске трпезе, Митрополит Амфилохије је у градској болници посјетио Бошка Зарића, једног од парохијана, који је са својом породицом редован у овом храму, који је на неколико дана прије Митрополитовог доласка имао незгоду на послу.

Током свог боравка, Господин Митрополит је имао и састанак са Црквеним одбором наше парохије у Каракасу, а разговарао је и са неколико одговорних људи у Маракају о будућности и плановима даљег унапријеђења парохијског живота у Венецуели.

Ово је била прва Митрополитова канонска посјета Маракају, а друга посјета Венецуели. Такође, по свједочењу тамошњих парохијана, ово је био први пут да је један Епископ наше Патријаршије посјетио Маракај.

И.Б.