Бесједа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетњског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија изговорена на Светој Архијерејској Литургији коју је у недјељу 22. септембра служио у Цетињском манастиру.

Бесједа јереја Предрага Шћепановића директора Радио Светигоре изговорена на Светој Литургији коју је у недјељу 22. септембра служио у цркви Светих Макавеја у Подгорици.

У овoј емисији говоримо о светом Герману Аљаском и оцу Серафиму Роузу. На почетку емисије слушамо информацију да је Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим посетио српски православни манастир Светог Германа Аљаског у Платини, Калифорнија 20. јула 2013. године, гдје је служио Свету архијерејску Литургију и поставио јеромонаха Дамаскина (Кристенсена) за игумана овог манастира, затим ћемо се присјетити казивања блаженопочившег Архимандрита Луке који је прошле године боравио у овом манастиру, а чућемо и новопостављеног игумана Дамаскина који је 2006. године у Крагујевцу говорио о свом духовном оцу Серафиму.

Бесједа Јеромонаха Рафаила (Бољевића) изговорена на Свечаном бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице у манастиру Подмаине у Будви.

Светом архијерејском Литургијом, која је служена на празник Рођења Пресвете Богородице, манастир Косијерево у Петровићима код Никшића прославио је своју храмовну славу.

Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, уз саслужење бројног свештенства и монаштва Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке. Током светог богослужења, у којем се сабрао велики број вјерног народа из свих крајева Црне Горе и сусједних мјеста Херцеговине, освештан је и преломљен славски колач. Домаћин овогодишњег славља било је братство Шекарић, у чије име сабрање је поздравио Рајко Шекарић. Он је дио славског колача предао Костадину Миловићу, који се, испред свог братства обавезао да буду домаћини славља идуће године у манастиру Косијереву.

Бесједа сабрата Цетињског манастира Архимандрита Кирила (Бојовића) професора Цетињске Богословије главног и одговорног уреднка часописа "Светигора" са свете Литургије која је на празник Рођења Мајке Божије служена у Цетињском манастиру поводом славе ове Светиње.

Смисао, историјат, естетика и символика иконе имају централно место за разумевање православне вере, али и националних култура земаља византијског културног круга. У периоду од 16. до 22. септембра емитоваћемо тонске записе ТВ серије "Икона" и упознати се боље са православном иконом.

Дуалистичко раздвајање душе и тела је у двадесет првом веку човечанство довело на праг опасног развоја. Раст виртуелне стварности, хипертрофија информација и мозга као њиховог носиоца, тежња науке да све пропадљиво, па и беланчевине живог организма замени издржљивијим и трајнијим материјалима - све ово прети да доведе у питање саме основе људскости.

У овој емисији говори се о српско - руским везама кроз актуелна дешавања као што су: најављени долазак Његове светости Патријарха московског и све Русије Кирила у Црну Гору, освећење цркве светог Александра Невског на Светом Стефану, долазак дарова за храм Христовог Васкрсења у Подгорици из Русије, и на крају кроз историју манастира Прасквица који је ових дана прославио један јубилеј.

Смисао, историјат, естетика и символика иконе имају централно место за разумевање православне вере, али и националних култура земаља византијског културног круга. У периоду од 16. до 22. септембра емитоваћемо тонске записе ТВ серије "Икона" и упознати се боље са православном иконом.

У Светом писму Старога завета име се поима и тумачи као израз унутарњег стања бића и његовог одражавања на личност носиоца имена.У древној Грчкој име чини продужетак личности. Осим тога, древни Грци су веровали да се у имену налази нека магична сила и да име одређује судбину његовог носиоца.Бог добија имена у складу са Својим дејствима у односу на људе. Свети Оци откривају да је било када у Богу није било имена, и биће када у Њему неће бити никаквог имена. Ове речи указују на то да ниједно име Божије није савечно Богу, да сва имена имају почетак и крај... "

Смисао, историјат, естетика и символика иконе имају централно место за разумевање православне вере, али и националних култура земаља византијског културног круга. У периоду од 16. до 22. септембра емитоваћемо тонске записе ТВ серије "Икона" и упознати се боље са православном иконом.

"Богомудри Оци уче да је икону потребно посматрати у двема димензијама: једна димензија се тиче иконе коју свети Василије Велики назива природном иконом или рођеном, а друга се односи на такозвану рукотворену икону, икону по обличју.Природна икона је по својој суштини идентична са својим Прототипом (Праузором). Под природном иконом се подразумева Исус Христос јер је Он икона невидљивога Бога, и показује оно што је скривено, то јест Он (Син Божији) као Икона сведочи о Божанству Бога Оца и показује Бога Оца..."