Пучка Фешта од руштула, коју је први пут на платоу испред града хотела Свети Стефан оргнизовало новоосновано невладино удружење „Свети Стефан – Наш дом“, изазвало је буру међу Паштровићима. Парох паштровски Синиша Смиљић казао је да је оно што се у суботу догодило на Светом Стефну „катастрофа“.„Катастрофа за јединствену паштровску културу и насљеђе, а понајвише духовно. Мислим да организатори нијесу свјесни шта су учинили, а можда неко и јесте. Као парох и духовни отац многих, упозоравао сам их на вријеме, али ме нијесу послушали. Нека им је Бог на помоћ“, поручио је отац Синиша Смиљић.

Бесједа Протојереја Бранка Тапушковића изговорена на Другу недјељу по Духовима, у недјељу 14. јуна, на празник Преподобног Аве Јустина Ћелијског и Врањског у храму Светог Арханхгела Михаиа у Дољанима у Подгорици.

Да ли је оптимално, најбоље могуће, право реалност или се ради о недостижном идеалу? Како позитивисти а како религиозни правници гледају на проблем оптималног права? Која је улога правне социологије у овим питањима?

Одговоре на нека од ових питања потражите у овој емисији.

У овој епизоди емисије гост монаха Арсенија (Јовановића) био је Протојереј Велимир Јововић парох Страшевинско-старотребјешко - кличевски.

У емисији "Музичка енциклопедија" можете чути музику филмског композитора Ричард Роџерса. Прилог припремила Марија Станишић.

У петак 12. јуна 2015,у манастиру Мајсторовина код Бијелог Поља, сахрањени су земни остаци схиархимандрита Јоаникија Зиндовића, дугогодишњег игумана ове древне, немањићке светиње.

Свету заупокојену Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархија будимљанско - никшићке, рашко- призренске и милешевске.

Тема јутарњег програма био је Петар Танасијевић, један од наших најзначајнијих композитора, творац преко 700 народних песама, од којх се “Јутрос ми је ружа процветала“, “Од извора два путића“ и „Године су пролазиле“ налазе међу 50 најбољих 20. века. Његове песме, за које често можемо помислити да престављају оне праве, народне, чијег се аутора више не сећамо, нашле су своје место на преко 12 милиона продатих плоча разних интерпретатора.

У подножју високих Проклетија, у питомој Метохији, колевци српске цркве и културе, свили су се Дечани високи.

Монашко срце куца у њима, ево већ вековима, у њима и моје срце закуцало, у кивоту Светом моје власи са пострига монашког.

Ове године нашли смо се на храмовној слави Дечанске цркве, мермерне лепотице, на окупираном Косову, иза бодљикавих жица, али срца пуних духовне слободе, топлоте и радости у љубави Божјој.