Поводом упокојења Протојереја - ставрофора Михаила Газоводе, у вечерашњој емисији, из архиве нашег Радија, доносимо интервју који је дао за ову нашу емисију.

Архиепискп цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у манастиру Подмаине код Будве.

У току Литургије Владика је миропомазао нове хришћане дјевојчицу Христину Радовић и Николу Античевића.

У архипастирској бесједи на крају Службе Владика је рекао да рођење од оца и мајке не би имало значаја да није рођења Духом Светим и водом.

Протојереј Мирчета Шљиванчанин, секретар храма, најављује догађаје којим ће се обиљежити слава ове новопросијавше светиње 8. октобра 2015. године.

У емисији "Музичка енциклопедија" можете чути музику филмског композитора Војислава Костића. Прилог припремила Марија Станишић.

Међународни научни скуп „Религија, политика, право" почео је са радом 2. октобра 2015.   у манастиру Подмаине у Будви.

Организатор скупа, на коме учествије четрдесетак еминентних иностраних и домаћих научника из ових области, је Митрополија црногорско-приморска у сарадњи са Институтом за упоредно право и Центром за проучавање религије и вјерску толеранцију из Београда.

Отварајући скуп Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије је између осталог казао да је од искони све управљено, усмјерено праведним путем.

„То је тако управо због тога што је све саграђено на правди. Правда је сама по себи својство истине. Истина, да би била истина, она мора и треба да буде правда", казао је Владика.

Својом књигом „Студентска фронда“ професор Чедомир Антић је оживео, упечатљиво и луцидно, сећање на Студентски протест 1996-97. године када је Србија била у великом расколу између власти и опозиције око локалних избора.

И у нашем разговору професор Антић је посведочио неколико детаља са Студентског протеста на које је као председавајући Главног одбора и сам утицао, међу којима је и литија на Савиндан 1997. године када је тај скуп предвођен покојним Патријархом Павлом деблокирао полицијски кордон у Коларчевој улици, али и тренутак кад је Митрополит Амфилохије сачувао студенте од другог кордона који је једне јануарске ноћи имао наредбу да их растера.

Порука коју је овај Студентски протест настојао да афирмише садржана је у ставовима Борислава Пекића и Михиза који су нацију и демократију сматрали двема шинама по којима Српско друштво једино може стићи у будућност и оне једна без друге не могу постојати. Аутор: Спиридон Булатовић.

Емисија у којој се бавимо текстом и тумачењем посланица Светог апостола Павла.

Од ове емисије отпочињемо са тумачењем посланице Светог Апостола Павла Ефесцима, у којој ћемо говорити о уводним темама, настанку и ауторству ове посланице.

Презвитера Јоана Лоизу је супруга блаженопочившег протопрезвитера Спиридона Димостенуса, дугогодишњег намјесника цркве Светог Димитрија, парохије Акрополиса у граду Никозији на Кипру. Ово двоје јеванђеоских прегалаца живјело је пуноћом истинског хришћанског живота непрестано творећи дјела милосрђа. Установе, које су основали ови добри Самарићани двадесетпрвог вијека, пружају и данас изобилну духовну и материјалну помоћ болеснима, сиромашнима, сирочадима, самохраним мајкама и избјеглим лицима, видајући ране најкрхкијим члановима друштва. Њихова љибав и брига учинковито је кријепила чак и оне далеко ван граница њихове матичне парохије.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог великомученика Георгија у подгоричком приградском насељу Доња Горица.

У току Литургије Свету тајну крштења примио је дјечак Николај Ђурановић.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да истинску и праву љубав показује само онај који је спреман да жртвује себе за ближњега свога.

Професор Мирољуб Јевтић је написао прву монографију посвећену појму џихада на просторима од града Варне на Црном мору у Бугарској до Сежане на словеначко - италијанској граници. Први је у читавом свету увео у наставу политичких наука „Политикологију религије“. Формулисао је појам „Бела ал Каида“. Ускоро излази његова нова књига „Његош и ислам".

Каже да има три ауторитета: Светог Саву, Карађорђа и Његоша али да му је Његош срцу најпријемчивији.

Учесник је и један од организатора Међународног научног скупа „Религија, политика, право". У разговору за Радио Светигору упознаје између осталог открива нам о чему пише у монографији „Његош и ислам".