Данас је у Двору Српске Патријаршије одржан свечани пријем поводом осам школских година успјешне сарадње у области вјерске наставе у основним и средњим школама на подручју Архиепископије београдско - карловачке. Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије и Одбор за вјерску наставу Архиепископије београдско - карловачке, са благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, организовали су сусрет директора основних и средњих школа у Патријаршијском двору.

Чућемо како је наша гошћа др Татјана Ђорђевић стала на пут Господњи а онда и своја медицинска знања ставила у службу Богу и људима. Она сматра да је узрок наших болести гријехопад, говори о штетности љекова, о све чешћим имуно и психичким поремећајима. Ових дана је изашло из штампе друго, допуњено издање њене књиге "Повратак Богу и природи".

Предсједница Косла српских сестара из Чикага Радослава Тодоровић и потпредсједница Соња Вуканић обишле су ових дана, током боравка у Србији, избеглички камп доносећи помоћ онима којима је потребна. Говоре нам о раду њиховог Кола у Америци, о њиховој љубави према свом народу, о чувању вјере и традиције. Чућемо и њихову домаћицу предсједницу Кола српских сестара "Свети Сава" Босиљку Кујунџић која несебично већ годинама отвара врата свог дома браћи и сестрама са разних страна.

У недјељу 31. маја 2009.године гост емисије "Питајте свештеника" био је Архимандрит Лука (Анић) Игуман Цетињског манастира.

Дана 1. јуна 1198. године византијски цар Алексије III дозволио је српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да почну градњу првог српског манастира на Светој Гори, који је убрзо заблистао – и као здање и духовно. Данас, 811 година касније, Хиланадар је у обнови после разорног пожара. Иако новца пристиже мање него што је било планирано, радови добро напредују, потврђује за Радио Светигору замјеник главног архитекте обнове Хиландара Стевица Трипковић.

„У љубави је разрешење проблема наркоманије“, каже епископ Јегарски Порфирије који се са братством манастира Ковиљ већ дуже вријеме бави овим проблемом. У вечерашњој емисији покушаћемо да одговоримо на питања шта је то наркоманија, који су њени узроци и путеви исцјељења.

Познати руски глумац Олег Јанковски упокојио се 20. маја, опијело је служено у престоном храму Николе Чудотворца у Хамовниках а сахрањен је на Новодевичјем гробљу гдје су сахрањени и А.Чехов, Н.Гогољ и М.Булгаков као и композитор С.Прокофијев. У  емисији слушамо о овом глумцу који је снимио више од стотину филмова међу којима "Огледало" и "Носталгија" А.Тарковског,  а наш гост је др. Александар Јанковић професор на ФДУ у Београду, рок и филмски критичар који говори о филму "Цареубица" у којем је О.Јанковски одиграо улогу последњег руског цара - мученика Николаја Другог.

На семинару за младе родитеље у храму Светог архангела Гаврила у Земуну, др Светомир Бојанин је говорио о периоду када се беба роди и развоју у наредне три године. "Када се дијете роди већина родитеља каже, само да дијете не буде несрећно као што сам ја био." Родитељ не треба да је брижан, већ да бебу воли, истиче доктор. Такође одговара и на низ питања, износи поучне примјере из праксе.

Слике мађарског жандара Шандора Кепира, како безбрижно проводи старост у цвјетној башти своје куће у близини синагоге у Будимпешти, поново су узнемириле јавност и нарочито све оне који памте његово учешће у убијању хиљада жртава новосадске рације у Другом свијетском рату. Да ли ће правда стићи злочинце, ко је крив због тога што Кепиро и бројни њему слични некажњени уживају у слободи и да ли баш због тога само шездесетак година после незапамћених страдања у Европи поново бујају нацистички покрети – за Радио Светигору из Јерусалима објашњава протосинђел Јован Ћулибрк, координатор Одбора за Јасеновац Светог архијерејског Сабора СПЦ.

На Богословском факултету Београдског универзитета 29. и 30. маја одржава се научни симпосион "Српска теологија данас". То је највећи скуп ове врсте у осамдесетогодишњој историји овога факултета, на коме ће своја излагања поднијети више од осамдесет истраживача како са београдског Богословског факултета, тако и са других факултета Београдског, али и осталих српских универзитета. Основно усмјерење овом великом скупу, у пленарном дијелу, својим излагањима дала су четворица доајена наше богословске мисли: Архиепископ цетињски и Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије Радовић, Епископ бачки Г. Иринеј Буловић, декан Богословског факултета, умировљени Епископ захумски - херцеговачки Г. Атанасије Јевтић и Епископ браничевски Г. Игњатије Мидић.