Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско - никшићки Г. Јоаникије и умировљени Епископ захумско - херцеговачки Г. Атанасије служили су у сриједу, 29. јула 2009. на празник Светог свештеномученика Атиногена, Свету архијерејску Литургију на темељима храма у изградњи Светог Атиногена на Вучјем долу. Након Светог богослужења одржан је црквено - народно сабрање, чиме је, у организацији Епархија будимљанско - никшићке и захумско - херцеговачке, обиљежено 133. године славне Вучедолске битке.

Запис са осме духовне вечери, одржане 26. јула 2009. г. у манастиру Михољска Превлака код Тивта на којој је предавње на тему "Православље и млади" одржао Бошко Обрадовић главни уредник часписа "Двери српске" и члан редакције часописа "Православље".

"...Мучеништво за Христа један је од главних и неоповргљивих доказа истинитости вере Христове. Мучеништво – то је и следовање Христу у Његовим искупитељским страдањима. Мучеништво није било само спољашње подражавање подвигу Христа, но, по мисли светитеља Игњатија Кавкаског (+1867), мученици су страдали као „удови Христови“. Господ не одваја Себе од гоњених за име Његово, и мученици осећају јединство са Христом, који прима њихове муке на Себе, и јединство међу собом. Њихово мучеништво увек је носило жртвени карактер. Мученици су свецело принели себе у жртву Богу. Такви су били св. мученик Албан и сви остали мученици Енглеске Цркве, који су у пуноћи оваплотили аспекте мученичког подвига, подражавајући Христу у Његовим страдањима, жртвујући се животом, влашћу, имањем и абсолутно свим, ради Њега. У првим вековима управо је мучеништво највише доприносило распострањењу Цркве...".  Текст г. Димитрија Лапа О Британским мученицима који је превео са руског Јеромонах Петар (Драгојловић) настојатељ манастира Врањина на Скадарском језеру.

Његово Високопреосвештенство Архиепикскоп Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, уз саслужење свештенства, служили су јутрос, на празник Светих Кирика и Јулите, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној овим Светитељима на Планини Велика код Мурина, поводом годишњице страдања Величана у другом свјетском рату.

Односи Црне Горе са Турцима од 1824 - 1827. Преписка Митрополита Петра Првог са турским великодостојницима. Без већих инцидената на граници.

Бошко Обрадовић, уредник часописа "Двери српске", и члан редакције "Православља" говори о Српској мрежи и овогодишњем Сабору Двери српских на Озрену.

У недјељу 26. јула 2009. године гост емисије "Питајте свештеника" био је Архимандрит Лука (Анић) Игуман Цетињског манастира.

Светом Архијерејском Литургијом коју је јутрос, на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, у манастиру Михољска Превлака код Тивта служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - примосрки Г. Амфилохије, уз саслужење свештенства и у присуству великог броја сабраног вјерног народа, почео је традиционални сабор православне омладине.

Са преко 200 милиона продатих књига, К.С. Луис (C.S. Lewis) је један од најчитанијих, ако не и најчитанији хришћански писац 20. вијека. Иако код нас није довољно познат ни превођен, овај британски академик, професор, књижевни критичар и писац, је међу православнима на западу изузетно цијењен и вољен, првенствено као хришћански апологета. Један од Луисових највећих поштовалаца је и његов земљак, митрополит Калист Вер, који је Луиса, због његових ставова који су, по његовим ријечима, „у дубоком сагласју са Православљем“, назвао „анонимним православцем“.

Храм Светога Архангела Гаврила који се налази у Земуну, у великом парку код земунске гимназије, прославио је у недељу 26. јула своју крсну славу. На дан који Црква слави као Сабор Светога Архангела Гаврила Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије (Ракита). Саслуживало је петнаестак београдских свештеника и ђакона. Епископ Атанасије је бесједио. Старјешина храма Светога Архангела Гаврила, протојереј ставрофор проф. др Радован Биговић, захвалио се Епископу Атанасију и присутним свештеницима, и вјерницима, а онда је шеснаесторо вјерника овога храма добило грамате којима их је одликовао Његова Светост Патријарх српски Г. Павле.