У недјељу 1. новембра 2009. године гост емисије "Питајте свештеника" био је Протојереј Драган Станишић професор Богословије Светог Петра Цетињског и парох Подгорички.

„Она никада није била утучена, никада. Никада се није жалила. Била је весела, истински весела…Сви су вољели мати Марију. Посебно се бринула о младима. Узела нас је под своје окриље…” Овако се присјећају мати Марије неке од логорашица које су са њом дијелиле ужас злогласног логора Равенсбрик, у коме је мати Марија мученички скончала. Вечерас ћемо чути последњи дио приче о овој чудесној светитељки.

Његово Преосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Петра Цетињског у Спужу. Након Литургије улицама Спужа прошла је свечана литија  коју је предводио Митрополит Амфилохије.

У издању удружења „Открићемо истину“ из Будве објављена је књига аутора Сава Греговића под насловом „Пуцај, рат је завршен“. Ово је до сада најобимнија публикација о „злом путу“ десет до двадесет хиљада људи, који су крајем 1944. одступали из Црне Горе пре­ма за­пад­ној Евро­пи про­шав­ши дуг и те­жак пут пре­ко гу­ду­ра сје­ве­ра Цр­не Го­ре, Сан­џа­ка, Бо­сне и Хр­ват­ске да би се ма­ја 1945. го­ди­не об­ре­ли у Сло­ве­ни­ји. Збјег су са­чи­ња­ва­ли оста­ци Кра­љев­ске вој­ске у отаџ­би­ни, осам­де­сет све­ште­ни­ка Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске, број­ни ин­те­лек­ту­ал­ци и на­уч­ни рад­ни­ци Цр­не Го­ре као и на сто­ти­не же­на, дје­це и ста­ри­јих, не­на­о­ру­жа­них љу­ди. Ова, је­дин­стве­на пу­бли­ка­ци­ја, го­во­ри о стра­хо­та­ма ду­гач­ког пу­та, али и о по­гу­бље­њу при­пад­ни­ка Збје­га у ма­ју, ју­ну и ју­лу 1945. у Сло­ве­ни­ји, ди­је­лом и у Аустри­ји. Поред тога, књига садржи и преко пет хиљада имена и хиљаду фотографија страдалника Великог збјега. Предговор је написао Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије.

Наш гост Александар С. Јанковић, филмски и музички критичар, професор историје филма и популарне културе на Факултету драмских умјетности у Београду, који је докторирао на Битлсима, говори о својој дисертацији („Дуг и кривудав пут – Битлси као културни артефакт“) којом је „академизовао своју љубав према рокен ролу“ и понудио аутентичну српску мисао о Битлсима и отворио нова врата за њихово разумијевање.

Бесједа Протојереја Гојка Перовића Ректора Богословије Светог Петра Цетињског са Свете Литургије служене у недјељу 1. новембра 2009. године у Цетињском манастиру.

Запис са свечане академије која је поводом славе Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског али и поводом 790 година постојања Митрополије Црногорско - приморске и 170 година од оснивања Српског пјевачког друштва "Јединство" из Котора, одржана у Краљевском позоришту "Зетски дом" на Цетињу на Лучиндан 31. октобра ове године. Празничну бесједу одржао је Његово Преосвештенство Епископ Диоклијски Игуман манастира Острог Г. Јован (Пурић).

Запис са промоције првих пет књига првог кола Изабраних дјела Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија која је одржана у петак 30. октобра у свечаној сали на Београдском сајму књига.  На промоцији су говорили аутор Високопреосвећени Архиепископ Г. Амфилохије, Преосвећена Господа Епископи умировљени Захумско - херцеговачки Атанасије (Јевтић), Будимљанско - никшићки Јоаникије, Диоклијски Игуман Острошки Јован, академик Матија Бећковић, Матеј Арсенијевић и пјесник Будимир Дубак.

У петак 30. октобра на Сајму књига у Београду представљена су нова издања манастира Хиландара, а о књигама су говорили: Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - приморски др Амфилохије (Радовић), Његово Преосвештенство умировљени Епископ Захумско - херцеговачки др Атанасије Јевтић и Јеромонах отац Серафим сабрат манастира Хиландара.

У уторак, 27. октобра од 17 часова одржана је промоција нове књиге Епископа Г. Др Атанасија (Јевтића) која је четврти том у низу књига овог епископа на литургијско - еклисиолошке теме. О књизи су говорили Митрополит др Амфилохије Радовић, Епископ захумско - херцеговачки Г. Григорије, проф. др протођакон Прибислав Симић, проф. др протојереј ставрофор Владимир Вукашиновић и Епископ др Атанасије Јевтић, као аутор.