О спиритистичким заблудама и о томе који се дух јавља спиритистима говоримо у првом дијелу данашње емисије, а одговоре смо добили од Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла који су записани у Нека питања наше вере, што је и увод за следеће издање емисије у којој ћемо слушати о конкретним појавама. У другом дијелу емисије слушате о оцу Данилу Сисојеву који је убијен 19. новембра ове године у Москви и поруку матушке Јулије, супруге оца Данила - О смрти мог мужа.

Храм Светога Александра Невског у Београду, на Дорћолу прославио је у недељу 6. децембра своју крсну славу. Свету Архијерејску Литургију служио је и ломио славски колач Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије (Ракита). Саслуживало је више свештеника. Појао је хор овога храма. У вријеме Литургије храм је био пун вјерника, многи од њих су се причестили, а међу њима било је доста дјеце. У својој бесједи Епископ Атанасије честитао је крсну славу старјешини храма, протојереју - ставрофору Ваји Јовићу. Затим је бесједио о заштитнику ове цркве, Светом Александру Невском, а упутио је и архипастирске поуке.

Свети Амфилохије, земљак, друг и пријатељ светог Василија Великог, Григорија Богослова и других великих светитеља из четвртог столећа, родио се у Кесарији Кападокијској. Отац му се такође звао Амфилохије и беше рођени брат блажене Ноне, мајке светог Григорија Богослова. Беше то човек великога ума и веома образован; притом врло добре душе, побожан и красноречив он беше од велике помоћи сродницима и њихов наставник у многоме. Бринући се о својој деци, он им даде дивно образовање и васпита их у духу хришћанске вере и побожности. Његов млађи син Амфилохије, поставши пунолетан, беше најпре ритор и адвокат. Али, пошто још у раној младости беше заволео Бога више свега, он по савету светог Григорија Богослова остави метеж светски и сујету и повуче се у пустињу, у једну пештеру, где стаде водити монашки, строго подвижнички живот, усрдно служећи само јединоме Богу.

О породици и смислу савременог живота било је ријечи на трибини за брак и породицу Верског добротворног старатељства београдско карловачке архиепископије у Патријаршији у Београду. Говорили су др Љиљана Стијовић, проф. др Здравко Пено а домаћин је била др Љиљана Савић. Занимљива и инспиративна излагања подсјетила су нас на значај породице и врлина које се у њој његују, на смисао човјековог живота на земљи и заједничком стремљењу ка вјечности у чему нам породица помаже.

По благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита Црногорско - приморског и чувара Патријаршијског трона Г. Амфилохија, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Атанасије Ракита, уз саслужење протојереја Виталија Тарасјева и више свештеника служио је у суботу 5. децембра Свету Архијерејску Литургију и молитвени помен блажено упокојеним патријарсима московском и цијеле Русије Алексију Другом и српском патријарху Павлу. Света Архијерејска Литургија и молитвени помен служени су у храму Свете Тројице Подворја Руске патријаршије у Београду. Помену је присуствовао и његова екселенција руски амбасадор у Београду Александар Конузин.

Бесједа Његовог Преосвештенства Епископа Диоклијског Игумана манастира Острог Г. Јована са Свете Архијерејске Литургије коју је у суботу 5. децембра 2009. године служио у цркви посвећеној Светом Јовану Крститељу у Острошком скиту Јован долу.

Игуман манастира Завала у Епархији Захумско - херцеговачкој отац Василије (Копитић) говори о прослави манастирске славе Ваведења Пресвете Богородице, историјату и животу у овој Светињи.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа врањског Господина Пахомија одржана на Светој Архијерејској Литургији поводом празника Ваведење Пресвете Богородице у петак, 4. децембра 2009. године, у капели манастира Свети Прохор Пчињски.

Бесједа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија Мјестобљуститеља Трона Српске Православне Цркве, са Свечаног бденија у манастиру Рустово, на коме је у петак 4. новембра на правник Ваведења Пресвете Богородице, замонашио четири послушнице овог манастира у чин Мале схиме. Сестру Валентину Чизмовић под именом Текла, сестру Веру Мрачевић под именом Теоктиста, сестру Лидију Никчевић под именом Теодотија и сестру Биљану Ђорђевић под именом Кикилија.

У дворани парохијског дома београдске Вазнесењске цркве чула се 2. децембра, истина преко звучника, хиландарска звона и хиландарски појци. На духовној вечери, које се иначе овде одржавају сриједом, Драган Млађеновић одржао је предавање „Хиландарско појање“. Драган Млађеновић је члан познатог ансамбла „Ренесанс“. Дуго времена бави се проучавањем православне духовне музике, а посебно светогорског и хиландарског појања. Много пута боравио је у Хиландару, а бавио се истраживањима наших старих нотних записа. Упућен је у српску духовну музику која је настајала у средњем вијеку, али и касније.