У данашњој емисији слушате како је обиљежен 22. април Дан пробоја јасеновачких логораша у Холокауст мемориал парку у Бруклину (Њујорк) гдје је одржан комеморативни скуп дан јасеновца у организацији "Jasenovac research Institute", гдје је боравио протосинђел Јован Ћулибрк, координатор Одбора за Јасеновац, Висока градска делагација града Модин из Израела боравила у Републици Српској и посјетила Спомен - подручје Доња Градина о чему нам говори Александар Николић из Тел Авива сарадник представника Републике Српске у држави Израел, отац Драгослав Тополац секретар Одбора за Јасеновац преноси како је ове године 22.април обиљежен у Београду.

Света блажена Матрона (Матрона Димитријевна Никонова) рођена је 1881. године у селу Себино (Туљска губернија), на двадесетак километара од чувеног Куликовог поља. Њени родитељи, Димитрије и Наталија, били су веома побожни, вредни и поштени људи. У сиромашној сеоској породици било је већ троје деце (Иван, Михаило и Марија) тако да је четврто дете представљало велики терет. Зато су родитељи размишљали да је по рођењу дају у сиротиште добротвора кнеза Голицина. Али мајка мале Матроне усни чудан сан: бела птица са људским ликом, затворених очију спусти јој се на руку.

У издању манастира Дајбабе и издавачке куће "Светигора", на Цетињу је 2007. године штампана књига Сабраних списа Преподобног Симеона Дајбабског, аутора јеромонаха Исака Симића. Свједочења о Преподобном Симеону, његове кратке поуке, као и поезију из светитељевих збирки пјесама, сабране у овој књизи читају Александар Вујовић и Оливера Балабан.

Манифестација “Дани Светог Василија Острошког“, коју у Никшићу традиционално организују Епархија будимљанско - никшићка, Црквена општина Никшић и Голијски сабор културе, почиње 3. а трајаће до 12. маја. Програм ове значајне културно - духовне светковине и ове године протећи ће у знаку разноврсних садржаја, а своје испуњење доживјеће на сам празник Светог Василија Острошког у Светој архијерејској Литургији и свенародној литији улицама Никшића. О програму овогодишње манифестације чућете опширније у разговору са јерејем Слободаном Јокићем, старјешином никшићког Саборног храма Светог Василија Острошког. Прилог: Сенка Чоловић.

Поводом канонизације Преподобног Симеона Дајбабског наш уредник ђакон Никола Пејовић 30. априла посјетио је манастир Дајбабе.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве који засједа у Патријаршији у Београду прибројао је 29. априла лику светитеља двојицу великих духовника двадесетога вијека, оца Јустина Ћелијскога и оца Симеона Дајбабскога. О овоме значајном датуму наше помјесне Цркве говорио нам је Његово Вископреосвештенство Митрополит Црногорско – приморски Г. Амфилохије.

Историчар Предраг Вукић говори о Преподобном Симеону Дајбабском, иначе рођеном Цетињаниу, кога је Свети Архијерески Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном прољећном засједању, у четвртак 29. априла прибројао лику Светитеља наше Цркве.

О Преподобном оцу Симеону Дајбабском кога је Свети Архијерески сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном прољећном засједању, у четвртак 29. априла прибројао реду Христових Светитеља говори доскорашњи настојатељ манастира Дајбабе Јермонах Исак сабрат Цетињског манастира који је написао акатист овом Светитељу и приредио за штампу књигу о њему.

На трибини „Духовни разговори“ у Манастиру Светога Архиђакона Стефана, метоху Хиландара, у Сланцима код Београда, др Здравко Пено, професор Православног богословског факултета у Фочи одржао је у недељу 25. априла предавање „Хришћанство и изазови глобализма“. Предавање је одржано после Литургије на који су, поред мјештана околних насеља, дошли и бројни Београђани.

У данашњој емисији говоримо о супрузи краља Драгутина (касније Св. Теоктиста монаха) и мајци Св. кнеза Урошица. На двор Немањића дошла је из угарске краљевске породице. Била је велики поборник мира и слоге и трудила се да измири завађену браћу, Драгутина и Милутина. Остала је у сjенци своје свекрве Јелене Анжујске, иако је управо Катарина, заједно са Аном, мајком Св. Саве, била најупечатљивији примjер материнства и супружанске оданости у светородној лози Немањића.