Биљана Спасић неуморно и свестрано говори и пише о изумирању Срба, о абортусима, о проблему наталитета. У изузетно надахнутом предавању у храму Светог Саве на Врачару, на редовној трибини понедељком, и овога пута је констатовала да Србија болује од тешке болести, бијеле куге. Потребно нам је преумљење, покајање да не би нестали као народ, потребно је пуно труда и укључивање свих, од државних институција, цркве до појединаца који ће говорити о штетности абортуса, љепоти породичног живота, рекла је магистар Биљана Спасић.

Бесједа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија на сахрани мати Еликониде (Јевтић) дугогодишње настојатељице манастира Горњи Брчели, која се упокојила у Господу на Савиндан, 27. јануара о.г., након дуже и тешке болести, у 55 години живота и више од 40 година проведених у манастиру.

Страдање и сјај Румијске цркве

Мухамеданаца и римокатолика нема више у румијској Тројчинданској литији не због цркве на Румији, него због страха од власти.

Клетва је добронамјерна опомена, плод љубави, а проклетство доноси учињено зло дјело.

Црногорска власт не би могла да учини већу услугу Митрополији Црногорско-приморској него да поруши Румијску цркву и пошаље Митрополита Амфилохија на робију.

Улога сервилних новинара и интелектуалаца у насртају црногорске власти на Румијску цркву и Митрополита Амфилохија.

Мало о „другом крају батине“.

Обавјештавамо сво свештенство, монаштво и вјерни народ Митрополије Црногорско-приморске и сву црквену пуноћу да се на Савиндан, 27. јануара о.г., након дуже и тешке болести, у 55 години живота и више од 40 година проведених у манастиру, упокојила у Господу Високопреподобна игуманија Еликонида (Јевтић), дугогодишња настојатељица манастира Горњи Брчели.

Заупокојену Литургију служиће Високопреосвећени Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије у манастирском храму Покрова Пресвете Богородице у манастиру Горњи Брчели 29. јануара 2011.г. са почетком у 9 часова, након чега ће се обавити опијело и сахрана мати Еликониде у истом манастиру.

Србија ће и ове године обезбједити највећи дио новца за наставак обнове Хиландара. Небојша Брадић, министар културе Владе Србије и Миливој Ранђић, директор Задужбине Манастира Хиландара потписали су уговор о овогодишњем финансирању обнове ове наше светиње, настрадале у пожару. Ове године влада Србије за ту намјену издвојиће 60 милиона динара. Споразум је потписан 28. јануара у Министарству културе Републике Србије у присуству бројних новинара, када је и одржана конференција за медије.

Предавање јеромонаха Рафаила (Бољевића) игумана манастира Подмаине на тему „Сила крштења по Светом Дијадоху Фотичком“ које је оржао у недјељу 23. jанаура 2011. године у манастиру Подмаине.

О животу православног српског народа у Румунији, очувању националног и вјерског идентитета Срба, животу Српске Православне Цркве и прослави Светог Саве говори књижевник Славомир Гвозденовић професор књижевности на темишварском Универзитету, члан Удружења књижевника Србије, предсједник Савеза Срба Румуније, предсједник Дијаспоре и Срба у региону.

Традиционална светосавска академија одржана је у Центру "Сава". У Влади Србије уручене Светосавске награде образовно-васпитним институцијама и појединцима за посебан допринос развоју образовања и васпитања током 2010. године. Међу 18 награђених су Правни факултет у Београду, епископ Иринеј Буловић и Теодор фон Бург.

Школе и факултети у Србији обележили су празник српског просветитеља и првог српског архиепископа светог Саве. Данашњи празник традиционално је обележен и светосавском академијом под називом "Бројаница Светог Саве", у Центру "Сава".

Прослава празника Светог Саве, првог архиепископа српског, отпочела је празничним бденијем служеним у навечерје празника у капели Светога Јована Богослова. Свету Литургију на дан празника служио је Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Светој Литургији и Савинданској академији присуствовали су Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, апостолски нунције у Републици Србији г. Орландо Антонини, представници Универзитета у Београду и теолошких факултета у Загребу и Љубљани, као и остале многобројне званице, професори, студенти и верни народ.

Министарство просвете Републике Србије, на седници Комисије за доделу Светосавске награде одржане 24.01.2011. године, једногласно је донело одлуку да се ове године највише признање које се додељује за допринос унапређивању васпитања, образовања и културе уручи Епископу новосадском и бачком, сомборском и сегединском г. др Иринеју Буловићу, редовном професору и декану Православног богословског факултета Универзитета у Београду, за изузетне заслуге у унапређивању система теолошког образовања и система верске наставе у институционалном школству Републике Србије, као и за лични допринос развоју теолошке мисли и црквене просвете.

У образложењу се наводи да је Епископ др Иринеј Буловић пружио немерљив допринос развоју Православног богословског факултета као једне од најугледнијих високошколских установа не само у Републици Србији, него и у свим српским земљама.