У данашњој емисији слушамо тонски запис са Хиротоније Епископа липљанског Г. Јована (Ћулибрка) која је обављена 04. септембра 2011. године у Пећкој Патријаршији. Данас слушамо Његову Светост Патријарха Српски Г. Иринеја, Преосвећеног Епископа Бачког Иринеја, новоизабраног Липљанског Епископа Јована (Ћулибрка) те представника Јерусалимске Патријаршије Архимандрита Макариоса Маврогианакиса.

У недјељу 18. септембра гост емисије „Питајте свештеника“ био је Архимандрит Лука (Анић) Игуман манастира Дајбабе.

Његово Преосвештенство Епископ Ремезијански Г. Андреј (Ћилерџић) хиротонисан је данас за Епископа древне Ремезијане на Светој Архијерејској Литургији, коју је у Саборној цркви у Београду служио Свјатејши Патријарх Срспки Г. Иринеј уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија, Високопреосвећеног Архиепископа Охридског Митрополита Скопског Г. Јована и Преосвећене Господе Епископа умировљеног Захумско - херцеговачког Атанасија, Шабачког Лаврентија, Жичког Хризостома, Осјечко - пољског и Барањског Лукијана, Врањског Пахомија, Шумадијског Јована, Далматинског Фотија, Нишког Јована (Пурића), Горњекарловачког Герасима, Крушевачког Давида, Јегарског Порфирија, Липљанског Јована (Ћулибрка), и представника Грчке Цркве Епископа Атинагоре.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије уз саслужње Преосвећене Господе Епископа Будимљанско - никшићког Јоаникија и Рашко - призренског Теодосија служио је у суботу 17. септембра Свету Архијерејску Литургију у Петропавловој цркви у Новом Пазару, након које је пред Петровом црквом у Расу почео Немањин Светопетровски – дежевски сабор. Овом приликом бесједом сабранима обратили су се Митрополит Амфилохије, Владика Јоаникије а сабор је отворио Владика Теодосије:

Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија и Преосвећене Господе Епископа Шумадијског Јована, Рашко - призренског Теодосија и Крушевачког Давида и око 20- так свештенослужитеља из митровачког намесништва Епархије Рашко - призренске и других Епархија СПЦ, служио је у петак 16.септембра Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Великомученика Димитрија у Косвској Митровици, поводом актуелних дешавања у овом дијелу Космета. Литургији су присуствовали и Епископ Врањски Пахомије и Викарни Епископ Липљански Јован као и више стотина верника са севера Косова, а овом приликом бесједом сабраним вјерницима обтратио се Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије:

У петак, 16. септембра у манастиру Ђурђеви Ступови служен је Молебан за спас страдалног српског народа на Косову и Метохији. Молебан је служило монаштво ове свете обитељи, а присуствовао је и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Г. Јоаникије. „Најважније је да људи остану на својим огњиштима, јер тамо гдје су наша огњишта, гдје су наше светиње, гдје су гробови наших отаца - тамо је наша земља, тамо је и наше небо, тамо је наша историја, наша садашњост, а ако Бог да биће и будућност“, поручио је у свом пригодном слову, којим се обратио сабраном народу Преосвећени владика Јоаникије.

По доласку у Косовску Митровицу Патријарх Иринеј је заједно са архијерејима и свештенством у храму Светог Великомученика Димитрија у 18.00 часова служио молебан за страдални народ на Косову и Метохији, позвавши Србе да опстану и остану на својим огњиштима и да буду јединствени. Молебану је присуствовало више стотина верника заједно са политичким представницима са севера Косова.

Др Веско Драшковић професор физичке културе у данашњој емисији одговара на ваша питања. Говори о депресији, страховима, подсjећа на погубне последице недовољног кретања.

Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Атанасије (Ракита) служио је и у петак вече 16. септембра у Спомен Храму Светога Саве молебан за страдални српски народ Косова и Метохије. уз саслужење више свештеника и ђакона и појање појаца Пјевнице Светосавског Храма. У бесједи је Епископ Атанасије  говорио о неопходности да се у овим тешким данима страдања нашег народа концентришемо у молитви, и да не дозволимо да се у нас излије мржња и горчина.

После смрти Јосифове потомство Јакова, оца његова, за неколико стотина година толико се намножи у земљи Египатској, да се она сва напуни Израиљцима, и у време рата они су сами могли дати до шест стотина хиљада војника. Тада се цар египатски поче прибојавати да се народ Израиљски не удружи са непријатељима Египта, па истребе Египћане са земље. Зато он постави нарочите настојнике над Израиљцима да их муче сваковрсним тешким пословима. И жестоко нагоњаху Израиљце, и загорчаваху им живот, приморавајући их да обрађују земљу праве опеке и зидају градове, не из неке потребе него из сујете, а нарочито из жеље да што пре униште јеврејски народ. Али уколико они више мучаху и злостављаху Израиљце, утолико се ови више множаху: јер не могаху они умањити број људи, који се по вољи самога Бога размножаваху и увећаваху.