Парче неба на земљи LXVII

Манастир Дуљево

Манастир Дуљево налази се у подножју планине Голог Врха, изнад Светог Стефана. Смјештен је на једној заравни, богато украшеној прелијепим планинским цвијећем и љековитим биљем. Широки видик који се пружа са овог мјеста обухвата цијелу Будванску обалу.

Од Будве је удаљен око 5 километара. До манастира је урађен асфалтни пут, тако да благодарећи Богу и добрим људима, постоје сви услови за често похођење и обилазак ове светиње.

Предање каже да је манастир саграђен у 14. вијеку, и да га је саградио цар Душан. Неки извори као градитеља помињу и Краља Стефана Дечанског. Mеђутим године се не слажу.

И поред чињенице да је у питању краљевска задужбина, историјски подаци о манастиру Дуљеву су доста оскудни. Од оних постојећих најстарији је онај који говори о трагичном страдању Паштровића у другој половини четрнаестог вијека, о чему говори Стефан Митров Љубиша : »Када је године 1343 (!) Лудовик краљ угарски посјекао на вјеру хиљаду и четири стотине Паштровића за Голијем врхом Трманом, тек да им се освети с тога, што су помогли Млечиће да Угрима освоје град Котор, на тој крвавој сјечи пало је обезглављено сто и двадесет Љубиша. И данас прича народ да се љуто обољели Лудовик није могао с душом раставити, док му нијесу Паштровићи послали у Столни Београд од сваког племена по једног човјека да га опросте«. У једном документу се каже да су господа и судије паштровске одржали 1667. Године у Дуљеву збор, на коме изабраше за игумана оца Ђорђа, а 1693. Године митрополит Саватије послао је из Савине у Дуљево неколико монаха. Манастир се спомиње и у једној Антологији (Цвјетослов) коју је руски цар Петар Велики године 1715. поклонио црногорском митрополиту Данилу, а која је штампана у Москви 1706. године. Књига се касније налазила и чувала у цркви Св. Госпође у кртољској општини. Спомен о манастиру налази се и у књизи коју је 1789. године дуљевски игуман Михаило даровао попу Андрији Угљешићу. Аустријанци у Првом свјетском рату 1916. године пљачкају манастир и са звоника цркве односе звоно, чувено по нарочитом звуку. Саво Јоков Куљача је касније, тачније 1922. године, даровао цркви ново звоно за душу свог сина Вида. У Паштровићима и околини, манастир је био познат по богатству житарицама и бројним грлима стоке.  Након разорног земљотреса 1979. године у којем је и манастир Дуљево јако страдао, рађена су истраживања која су потврдила народно казивање а градњу манастира још прецизније одредила, тако да се дошло до податка да је манастир саграђен око 1340. Године. Том приликом пронађене су и неке до тада неоткривене умјетничке вредности везане за фрескопис храма.