Храм Успења Пресвете Богородице у Радовићима, Кртоли II

По неким, недовољно истраженим подацима, каже се да је владика Петар Други Петровић Његош крајем јула мјесеца 1845. године посјетио превлачки крај и том приликом благословио обновљени храм Св. Госпође у Радовићима. Његова посјета обављена је у тајности, те можда због тога нема довољно писаних трагова о том догађају.

Храм Св Госпође је поред мјеста за молитву био и мјесто гдје се образовало, васпитавало, културно и здравстево просвјећивало. Дуги низ година кртољску дјецу писмености су подучавали парохијски свештеници.

1. октобра 1887. године на мјесто учитеља долази Младен Црногорчевић, а од 1878. године у радовићкој парохији почиње се водити дјеловодни протокол.

Пуних 110. година храм Св. Госпође краси и велики часовник. Чак и данас када се тачно вријеме може лако провјерити у сваком тренутку и на сваком мјесту мјештани се и даље највише уздају у сат који куца са њиховог храма.

У току Првог Свјетског рата однешена су и у топовску муницију преточена сва звона са православних храмова. Тако је било и са звонима цркве Св. Госпође.

У олтару цркве налази се витрина или нека мала ризница у којој се чувају дарови и драгоцјености везани за храм Св. Госпође, као што су воздух за свете дарове, дар епископа Никодима Милаша  или на примјер баштун, односно штап који је припадао капетану односно предсједнику општине.

Након разорног земљотреса 1979. године црква је претрпела велика оштећења. 1995. године од руке митрополита Амфилохија обављено је мало освећење обновљеног храма Св. Госпође.

Са нама у емисији парох кртољски, јереј Александар Брашанац.