Парче неба на земљи LII

Манастир Св. Николе на Ободу, Ријека Црнојевића

Ријека Црнојевића је најстарије насеље формирано на брду Обод, где је осамдесетих година петнаестог века црногорски владар Иван Црнојевић пренeо престоницу са Жабљака Црнојевића и основао утврђени град.

Средиште тога града чинио је манастир са црквом посвећеном Св. Николају Мириклијском чудотворцу, саграђен 1475. године. Најстарији турски попис из 1485. помиње "манастир цркве Иван", који можда можемо идентификовати са Ријечким манастиром. Сачувано је и предање да је испред храма Јелена Балшић одржала два народна сабора.

Док владичанска столица није пресељена на Цетиње, манастир је један краћи перио био седиште зетских митрополита.

Манастир су Турци разорили  два века након његове изградње, тачније 1692. године и на његовом месту подигли џамију. Педесетак година касније, када су Турци протерани са Ријечког града, на месту старог храма саграђен је нови 1743. године.

Одласком Турака насеље које се налазило око Обода је запустeло и Свети Петар Цетињски је на другој страни Ријеке подигао је кућу око које се формирало ново насеље. Данас је то најстарији сачувани објекат у Ријеци.Ријека има доста благу и погодну климу, са мало ветрова и мало снега.  То је погодовало насељавању становништва из околних крајева.

Током деветнаестог и  почетком двадесетог века Ријека Црнојевића је била најбогатији пазар на овом делу Балкана. На италијанским трпезама био је веома цењен производ из овог краја - сува укљева. Велико богатство овог краја биле су и комунице које су се налазиле на језерским окама, којих у овом крају има много и која су веома богата рибом. Пре балканских ратова Ријека је била препуна мануфактурних радњи, а управо овде је отворена прва апотека у Црној Гори, као и прва радионица оружја. У фабрици «Марица» се производио бисер од рибље крљушти.

Чувени мост преко Ријеке подигао је 1853. године књаз Данило, а већи, који повезује Ријеку са Вирпазаром, књаз Никола 1905. године.

Што се тиче архитектуре цркве Св. Николе, претпоставља се да су одређени делови пређашњег храма сачувани и да је на њиховим остацима саграђен нови храм. Могуће је да је од старијег храма остао сачуван олтарски простор са певницама, на који је надограђен западни део, односно припрата. У прилог овоме иде и гроб пронађен у наосу храма, који према истраживању научника датира из 15. века, односно из времена подизања првобитног храма. Данашња храм је једнобродна грађевина са полукружном апсидом, бочним певницама и звоником на преслицу, са три отвора. Грађен је од притесаног камена сложеног у хоризонталне редове. Пресвођен је полуобличастим сводом ојачаним попречним луковима који се ослањају на пиластре, измећу којих су формирани прислоњени лукови. Попречни, нижи трансепт формира бочне певнице. Главни портал храма начињен је од већих камених блокова. Надвратник је украшен декоративним елементима карактеристичним за 15-и век и вероватно потиче са првобитне грађевине. Поред западних, храм има и бочна врата пробијена на северној певници. Посебно су у архитектури храма Св. Николе занимљива два кровна прозора постављена у зони припрате, који својим изгледом подсећају на приморске храмове.

Манастирском комплексу припада и кућа Светог Петра Цетињског. Поуздано се не зна тачна година изградње, али се претпоставља да је кућа подигнута измећу 1810. и 1815. године. Занимљив је податак који говори о томе да је 1873. године у кући радила пилана коју је основало црногорско-аустријско друштво, тако да се може рећи да кућа представља и први индустријски објекат. Због тога, за кућу се до данас задржао назив „шегарница". Кућа Св. Петра представља сачувани примерак народне архитектуре карактеристичне за овај део Црне Горе у којој су укомпоновани елементи приморског градитељства посебно из подручја Паштровића. Током времена кућа је претрпела знатне измене. Уочава се неколико фаза преправки и доградње. Првобитно је то била једноставна кућа на спрат сакровом на две воде. На предњој фасади, у висини спрата, налазила се тераса формирана изнад два волта. Волтови су коришћени као подрумски простори. Каснијим интервенцијама губи се тераса, а један волт се затвара и зграда са предње стране добија анекс. У даљим интервенцијама објекат добија још два нова, мања анекса, који доприносе да зграда у коначном изгледу садржи више архитектонских стилова.

Уочи балканских ратова у Ријеци Црнојевића су биле 94 продавнице, занатске радионице, ресторани. Било је много тога што је значило живот. Др Симо Мартиновић је записао "Кад је Ријека Црнојевића имала својих 40 модерно изграђених кућа Цетиње је имало четири појате..." Почетком 70-их година у тамошњој школи учило је  500 ђака.  Иначе основна школа на Ријеци Црнојевића отворена је 1842. године се и то у дворишту цркве Светог Николе.

Оно по чему је манастир најпознатији је ћирилична штампарија која је радила у његовом саставу , коју је Ђурђе Црнојевић, син Иванов, набавио у Венецији и утемељио између 1488 и 1492. За штампање је био задужен јеромонах Макарије, који је своју штампарску вештину, која се граничи са уметношћу, усавршио у Венецији. Штампање прве богослужбене књиге код Јужних Словена - Октоиха је трајало годину дана. Започело је 1493. године, а завршено 1494. У овој штампарији су 1495. године одштампане и "Псалтир", "Молитвеник", "Јеванђеље" и "Цвјетни тријод".

Манастир је крајем 18. вијека запустео и прeтворeн је у парохијски храм.

Храм Светог Николе, онај новосаграђени, из осамнаестог века, обнављан је два пута. Први пут за време Књажевине Црне Горе 1908.године. Други пут њeгова обнова започета је обновом куће Светог Петра Цетињског на Ријеци. Митрополија је уз помоћ Министарства културе и Завода за заштиту споменика обновила  кућу Светог Петра на Ријеци Црнојевића која је освештана  од стране Митрополита Амфилохија 1994. године. У кући је неко време боравио отац  Серафим(Барадел) из Француске са братством, који је у њој устројио параклис посвећен Светом Петру, а према извору Ријеке испосницу посвећену Светом Серафиму Саровском. Храм Светог Николе је обновљен и освећен од стране Митрополита Амфилохија 2000. године, када и Вазнесењски храм на другој обали(изнад двора  краља Николе Петровића Његоша) који такође припада манастирском комплексу.

Данас је у манастиру женска монашка обитељ која се бави иконописaњем, дуборезом и другим рукодељама. Испод цркве  су  трудом настојатељице Атанасије( Аџић) и сестринства манастира Светог Николе саграђени нови манастирски конаци.

Манастир  Светог Николе је и данас, као и у прошлости, саборни место Ријечке нахије. Сваке године на Бадњи дан овде се традиционално налажу бадњаци.