Парче неба на земљи XLVIII

Манастир Прасквица - други део

Храм св. Николе који је подигао Балша Трећи са својом мајком Јеленом, порушили су Французи 1812. г. приликом угушења паштровске побуне. Прогнани Игуман Сава Љубиша који се нешто касније повратио у манастир записао је: " и не нађох нишча у манастиру до голијех зи­динах", Сачуван је само лијеви певнички трансепт, који је сав у живопису и који сведочи да је и првобитни храм  био живописан по угледу на остале задужбине Немањића. Данашњи храм на темељима старог подигли су паштровски калуђери Јосип Митровић и Синесије Давидовић, прилозима Паштровића и руском помоћи, 1847. године.

Други светски рат донео је са собом нове невоље и страдања. Прасквички игуман је убијен.

У земљотресу 1979. године манастирски комплекс тешко је страдао. У припрати храма Свете Тројице срушио се свод, а старији дио грађевине са фрескама је претрпио драстична оштећења. У процесу санације комплекса на храму и живопису извршени су обимни конзерваторско-рестаураторски радови, обављени трудом игумана Димитрија Лакића.

Што се манастирског имања тиче некада је било много веће, нешто је враћено а нешто још увек чека да буде враћено правом власнику.

Као и већина других светиња у нашој Митрополији, које су некада биле центар културе и духовности неког племена и манастир Прасквица је за Паштровиће био расадник духом јаких и веома образованих монаха.

Данас у Прасквици поред оца Димитрија, живе и јеромонах Климент и један искушеник, брат Божидар. Посла је наравно пуно. Поред оних редовних, свакодневних активности које се односе на богослужења, одржавање цркве и конака, братство се бави и пољопривредним радовима.

И вечерас о манастиру Прасквици говори нам игуман манастира Прасквице архимандрит Димитрије Лакић.