Манастир Бијела код Шавника

Данас одлазимо у  планинске крајеве. Пењемо се на 840 метара надморске висине  у Шавник и обилазимо срце Дробњака, срце које куца још од времена Светог Краља Јована Владимира. Обилазимо Манастир Бијелу.

Манастир Бијела подигнут је у врлетном пределу, на једној малој висоравни недалеко од Шавника. Не зна се тачно када је први пут грађен  манастир Бијела и ко је био задужбинар. По народном предању саградили су га бан Козина из Тушине и кнез Вуловић из Бијеле, уз богат прилог краља Владимира у једанаестом веку.

Манастир Бијела био је духовни центар Дробњака. Место молитве, договора, састанка, просветни центар.

Први писани помен о манастиру потиче из 1656. године, када је у њему писана једна књига. Писани извори који говоре о животу манастира у деветнестом веку оскудни су.

Манастир је поред тога што је више пута рушен од стране турака и сам се три пута урушио у деветнаестом веку.

Црква Св. Георгија у манастиру Бијела обнављана је и за време Краља Николе Првог. Стари манастирски темељи се назиру и били су већи од данашње цркве.Архитектонски остаци, као и археолошки налази указују на најмање две основне етапе у развоју манастира.Страдање и разарање манастира извршено током Другог Светског рата настављено је и у поратним деценијама.

Отац Исаија се о манастиру Бијела по благослову митрополита Амфилохија стара од 1992. године. Чим су прилике то дозволиле кренуло се са обновом светиње и живота у њој. Посла је било на претек али уз Божију помоћ манастир Бијела је поново засијао у свом старом светлу. Саграђен је нови конак који је освештао владика Јоаникије на Ђурђевдан 2001. године. Црква је покривена и делимично је обновљен фрескопис.

Поред централног конака манастир Бијела има још један мањи конак у коме су смештене радионице и једна већа гостопримница или сала за веће прославе.  Саграђена је и капела посвећена Успењу Пресвете Богородице. Капела је фрескописана а фрескопис је дело Бориса Маркуша и Лидије Тијанић из Никшића.

Стари иконостас датирао је из 1906. године а радио га је познати мајстор Василије Ђиновски. Пошто је доста био оштећен израђен је нови техником дубореза. Нови иконостас рађен је у дуборезачкој радионици манастира Бијеле и рад је настојатеља јеромонаха Исаије уз помоћ  Срђана Алетића и Митра Јакића. Иконе на иконостасу су рад монахиње Февроније из Манастира Ждребаоник, затим Наташе Бубање уметнице из Тополе и иконописца Бориса Маркуша.

Нови иконостас освештан је 27. априле ове године. Освештао га је владика будимљанско никшићки г. Јоаникије.

У манастиру Бијела поред јеромонаха Исаије на послушању је и монахиња Анастасија. Баве се дуборезом, каширањем икона, пољопривредом и малим делом сточарством. Ова светиња живи, у њој се служи, поје, крштава и венчава. Долазе поклоници из разних крајева света да се помоле Богу и удахну мирис древне светиње.

Са нама вечерас у емисији настојатељ манастира Бијеле јеромонах Исаија Крговић.