Парче неба на земљи XLV

Црква Светог Николе у Старом Бару

Градња цркве Св. Николе везује се за период пре самог ослобођења од турске власти. Досадашњи истраживачи историјске грађе о овој цркви навели су 2 податка везана за годину изградње цркве. Јастребов је у својим записима оставио следеће: „У Бару црква је сазидана 1863. године помоћу Русије." Поп Васо Вукотић, дугогодишњи парох у Бару, у рукопису под насловом" Љетопис Цркавах Парохије Барске" сачињеном у Старом Бару 20. марта 1910. године је записао следеће:

"Саборна Црква св. Николе одпочета је зидати се првог априла 1860. год. У истој постављен је иконостас и подпуне утвари црквене 1873. год. Црква је подигнута обилатом новчаном потпором из Русије, преко тадањег руског конзула Сунчекова, кои је становао у Скадру, као и својим сопственим новцем и добровољним народним прилозима. При истој цркви налази се парохијални дом сазидан 1880. год. Око цркве ограђена је авлија (порта) у којој се налази гробље, порта је ограђена сопственим црквеним новцем 1895. године."

Изнад улазних врата цркве уклесана је 1860 година, као година завршетка градње, као и натпис да је црква посвећена Св. Николи.

Место на коме се налази црква носи име Амбула. Велико имање које је некада припадало цркви као и део на коме се она налази било је власништво Марка Таљушића. Будући да није имао својих потомака своју имовину је оставио цркви. Поред Марка Таљушића помиње се и име Луке Дубовца. Лука је дуго година био црквењак у Цркви Св. Николе. Доживео је дубоку старост. У црквеним књигама уписано је двоје његове деце, која су умрла мала, тако да је и Лука као и Марко остатак свог живота провео помажући цркву. И један и други су били досељеници у Бар јер осим њих ова презимена нису забележена у старим списима.

Марково имање састојало се од три парцеле. На једној је била црква, на другој гробље а на трећој прелепа ливада кроз коју је пролазио стари пут Бар-Скадар-Улцињ.

Гробље је једно од најстаријих хришћанских гробаља на простору Бара.

Поставља се питање како се црква градила у  ово тешо време.

Сигурно без помоћи Русије, како су и навели у својим списима Поп Васо Вукотић и Јастребов, са великом муком.

Црква је грађена по узору на некадашњу Цркву Св. Ђорђа коју су Турци претворили у ондашњу Лонџа- џамију али и по главној цркви манастира Богородице ратачке.

Црква Св. Николе саграђена је на месту где је 1842. године била саграђена друга мања црква али према средњовековним гравирама из 1550.; 1571. и 1688. године очигледно је да је на овом месту постојало неко доста старије црквиште.

У књизи Православна црква Св. Николе у Старом Бару аутора Николе Дамјановића стоји: « Овдје ваља(да би се сачувало од заборава) записати и следеће: У Подграду који нема сачуваних сакралних објеката нити споменика о њима, поред ријеке Бунар, на простору између имања садашњих власника Мартиновића и Кацила, налази се имање са кућом, која је припадала браћи Сумићима, одсељеним у Цариград. Дворишни простор завршавао се зидовима који су садржали остатке мале црквице, по предању подигнуте изнад гробнице. Дворишни простор завршавао се зидовима који су садржали остатке мале црквице, по предању подигнуте изнад гробнице. Зуб времена и разне кирајџије су те остатке разорили. У мом дјетињству од свега тога је било остало само удубљење у зиду у коме су разни станари те куће, сви одреда муслимани, одржавали стално ужегнуто кандило.»

Црква Св. Николе је зидана од надалеко познатог барског црвеног камена. По народном предању камен је вађен у Курилу а таква финоћа обраде до тада није виђена ни на једном објекту. Грађена је у виду тробродне базилике са централном куполом и звоником на преслицу. Са јужне стране налази се један потпорни зид а са западне капија. Око цркве налази се гробље. Временом је доста надгробних плоча и крстова пропало али и данас је очувано неколико старих лепих гробница. Овде су сахрањени прота Васо Вукотић, барски парох, Анто Шкуртић, капетан батаљона у Балканском рату, Васиљ Ратковић, угледни трговац из Брбота. Остао мје сачуван и скромни крст са именом једне од првих барских учитељица Милице Дедовић. По сведочењу барског пароха проте Бранка Марковића који је ову причу чуо од свог деде  некадашњег директора основне школе у Старом Бару ту је сахрањено 40 војника из одреда војводе Илије Пламенца погинулих 1877. године у борби против Турака. Међу погинулим војницима био је и Марков отац, односно прадеда проте Бранка. Сахрањени су у северо-источном делу порте краај олтара.

Звоник цркве има три звона а испод је лепо обликована и исклесана розета.  Два звона која су до земљотреса 1979. године била на звонику даровали су Анто Шкуртић и Васиљ Ратковић.

Храм је био живописан, највероватније одмах по изградњи 1865. године. Део тог живописа у храму је и данас остао сачуван. По неким подацима централна купола и четири унутрашње куполе биле су фрескописане. Фрескописао их је исти мајстор који је осликао и иконостас. Сматра се да је то био Василије Ђиновски са својим сином Миливојем. Фреске у куполама су до данас очуване али обнова није вршена тако да записи сачувани на фрескама чекају тренутак да нам открију још важних података о овом храму.

Први свештеник барски после ослобођења био је црмничанин прота Саво Поповић-Семендер. Његова ћерка Катица је након завршеног Дјевојачког института на Цетињу била прва учитељица у Бару. Након пензионисања основала је Женску радничку школу кроз коју је прошло много генерација младих Баранки које су родитељи нерадо пуштали на даље школовање ван Бара.

У Бар је одлуком митрополита Митрофана Бана 18. фебруара 1887. године за пароха дошао поп Васо Вукотић.Одликован је орденом  књаза Данила, 9. септембра 1900. године. Чинодејствовао је при преласку у православље немачке принцезе Јуте Меклембург - (по преласку у православље добила име Милица), будуће супруге престолонаследника Данила, приликом њеног доласка у Луку Бар 1899. године. Освештао је камен темељац приликом почетка изградње Луке Бар и новог насеља Пристан.

За време аустријске окупације аустријска војска је са цркве Св. Николе скинула сва три звона и однела их у ливницу за ливење топова.

У земљотресу 1979.године црква је доста страдала а парохијски дом готово до темеља уништен.  Након тога приступило се обнови и црква је поново освећена 1. јуна 1985. године. До градње парохијског дома на Тополици Црква Св. Николе је била практично једина обновљена, након земљотреса а број верника Богу на хвалу се повећавао. На неки начин идеје и први кораци градње храма на Тополици су кренули и са овог светог места.

Од 1994. године парох прве барске парохије и намесник барски је протојереј Радоман Мијајловић. У Цркви Св. Николе редовно се обављају богослужења а црквена заједница из дана у дан се увећава.