Цетињски манастир - први дио

У самом срцу града под Ловћеном, града под кршом и каменом, нешто више од пет векова одјекују звона Цетињскога манастира. Првобитни манастир који се налазио на Ћипуру, саградио је Иван Црнојевић 1484. године, када се и епископска столица преселила из манастира Св. Николе на Врањини у Цетиње. Црнојевића манастир до темеља је срушен, од стране Турака 1692. године. Обновио га је Владика Данило, преместивши га на место где се и данас налази а недалеко од првобитне локације. У нови манастир уграђено је камење из старог и пренета је плоча са грбом Црнојевића.

Централно место манастирског комплекса заузима Црква, посвећена празнику Рођења Пресвете Богородице. У Њој се чувају мошти Св. Петра Цетињскога и две велике малтешке светиње Честица Часног Крста Господњег и Десна рука Св. Јована Крститеља и Претече Господњег. На улазу у цркву, са леве и десне стране налазе се гробови Књаза Данила Петровића и Војводе Мирка Петровића, оца краља Николе.

У припрату цркве Рођења Пресвете Богородице 1997. године изграђена је капела посвећена Св. Јовану Крститељу. У ризници Цетињског манастира чувају се многи у историјском, уметничком и културном смислу вриједни предмети. Неки од њих старији су од самог манастира, а већина датира из средњовјековног периода, надахнута византијском културом. Мноштво богослужбених књига, међу којима и прве које су штампане у ободској штампарији, затим Дивошево јеванђеље настало око 1320. године у Босни, копија морачке фреске на којој гавран храни Св. Пророка Илију, затим круна Стефана Дечанског, епитрахиљ који је био на моштима Св. Саве, Воздух манастира Милешеве и многи, многи други.

О историји, духовном значају и богатој културној баштини Цетињског манастира,говориће нам сабрат Цетињског манастира, магистар историјских наука монах Павле Кондић.