Михољска Превлака - први дио

На површини од 13812 км. квадратних, грлећи се на сјеверу и западу са сестрама Рашком и Херцеговином, на југу осунчана Боком и Приморјем, а на истоку увучена под скут Српског Јерусалима, простире се некадашња Зета а данашња Црна Гора.

Ово вјековно православно, светосавско тле, од времена Немањића до данашњих дана изњедрило је  много знаменитих личности.

Задојени хришћанским млијеком, носећи у очима бистрину Скадарског и Биоградског језера, у срцу снагу и величину Ловћена, Дурмитора, Бјеласице, Румије, хук Зете, Мораче и Таре, уграђивали су себе, као носеће стубове у храмове и манастире у овим дивним предјелима.

По угледу на своје претке, и данашње хришћанске генерације се труде у Господу, да одрже и наставе традицију дугу скоро осам вјекова.

Од Св. Саве и Епископа Зетског Илариона до Митрополита Амфилохија , прошло је 790 година, а Манастир Св.Архангела на Михољској превлаци и даље живи и својим постојањем и опстајањем свједочи присуство живога Бога , његове благодати и заштите.

Манастир Св.Архангела је прво сједиште Зетске епископије, и један од око 60 манастира подигнутих у периоду од 13. до краја 20. вијека на тлу Црне горе. Морача,Ђурђеви Ступови, Подмалинско, Режевићи, Подластва, Жупа и др. потичу из времена Немањића.  На овом, не тако великом простору подигнуто је око 620 православних цркава. Сматра се да је овај број био знатно већи,  што се тиче цркава а и манастира, али да су многи од њих порушени и попаљени за време турске окупације.

Ако узмемо у обзир чињеницу да је густина насељености становништва у пређашњим временима, била далеко мања, долазимо до закључка да је свако село или чак сваки засеок у Црној Гори, имао своју цркву. Црква и светиња су биле насушна потреба овога народа. Народ се окупљао око своје цркве и ту црпио снагу за све невоље које су га сналазиле. А невоља је било на претек. Од ратова и ропства, преко сиромаштва и глади до  превара и заблуда.

Дуго се православна црква у Црној Гори борила за свој опстанак. Време комунизма остаће упамћено по прогону и убијању свештенсва,  као и по тужном Петровдану 1972. године када је срушена црква Св. Петра Цетињског и Његошев гроб на Ловћену.

Опорављамо  се и још дуго ћемо се опорављати од овог нечасног чина! Богу хвала процес духовне обнове започео је почетком деведесетих година прошлога вијека и сада је у незаустављивом успону.

Данас на простору Црне Горе постоје четри епархије: Митрополија Црногорско-Приморска , Епархија Захумско- Херцеговачка, Епархија Будимљанско-Никшићка и Епархија Милешевска .

Од 2004. године при Митрополији Црногорско-Приморској постоји и викарни Епископ Диоклијски. По доласку Митрополита Амфилохија на чело Митрополије Црногорско-Приморске обновљен је рад  Богословије Св. Петра Цетињског. Покренуто је гласило Митрополије у виду листа и радија, основана је и издавачка кућа, све троје под  једним именом Светигора.

Данас се у Црној Гори обнавља и гради преко 200 цркава, манастира и других црквених објеката. Свештенства и монаштва из дана у дан је све више.

Митрополија Црногорско-Приморска сада броји 19 мушких и 17 женских манастира. Пет их је још запустјело и чека на оживљавање. У  обновљеној Будимљанско-Никшићкој, раније Будимљанској епархији  сада има преко 20 манастира, што живих, што у обнови. На жалост ови крајеви су доста страдали за вријеме Турака. Највећи број порушених и похараних храмова  налазио се баш на сјеверу Црне Горе.

Запутити се на поклоњење светињама у Црној Гори,данас је заиста један диван и велики духовни доживљај. На Цетињу, гдје је сједиште Митрополије поклонићете се моштима Св. Петра Цетињског, десној руци  Св. Јована Крститеља, честици Часног Крста Господњег и дијелу моштију Св. Теодора Стратилата. У манастиру Острог узећете благослов са кивота Св. Василија Острошког чудотворца и поклонићете се руци Св. Новомученика Станка. У Морачи, древној Немањићкој задужбини чува се рука Св. Свештеномученика Харалампија, а у Ћелији Пиперској мошти Преподобног Стефана Пиперског. У близини Даниловграда налази се Манастир Ждребаоник  где наше сестре, монахиње чувају мошти Св. Арсенија Сремца и део моштију Св. Преподобномученице Февроније. У близини Подгорице налази се Манастир Дајбабе, гдје се чувају мошти новопросијавшег Св. Симеона Дајбабског.

Ако пак кренете пут прелијепог Приморја и Боке,  на Михољској Превлаци  поклонићете се моштима Св. Новомученика Превлачких,а у манастиру Бањи дијелу моштију Св. Великомученика Георгија.  У манастиру Савина чува се рука Преподобне Евгеније и прст Св. Апостола Томе.

Историја Митрополије Црногорско - приморске дуга је осам вјекова.  Прво сједиште Епископије Зетске налазило се на Михољској Превлаци,где и започињемо наше путовање.

Михољска Превлака је мало острво у Тиватском заливу Боке Которске.  Име које носи, освештано је светињом  древног Манастира Св. Архангела. Вероватно је из тог разлога постало невидљиво на мапама, скривено под именом Острво Цвијећа.

У окружењу Михољске Превлаке налази се полуострво Брда,затим  шкољ Страдиоти  и Богородичин оток. Ове области заједно са јужном страном полуострва Врмца чиниле су метохију Манастира Св. Архангела .Историјски подаци и археолошке ископине говоре да је на овом простору црква постојала још у трећем вијеку. У овој емисији о Михољској Превлаци говоре нам  настојатељ манастира, архимандрит Бенедикт Јовановић и  археолог, проф.др Ђорђе Јанковић.