Патријарашка и Синодска Посланица
поводом Недеље Православља (21. фебруар 2010. г.)
Архиепископа Константинопољског и Патријарха Васељенског Г. Вартоломеја

Свој пуноћи Цркве, благодат и мир од Спаса и Господа нашега Исуса Христа а од нас молитва, благослов и опроштај.

Најсветија Православна Црква Наша празнује данас дан Господњи, а мајка Црква Цариградска, из вјековног и мученичког Средишта, Васељенска Патријаршија наша, шаље благослов, милост и љубав свој својој широм свијета вјерној духовној дјеци, и призива их да духовно славе заједно са њом.

Нека је благословено име Господње! Сви они који су покушавали кроз вјекове да униште Цркву различитим јавним или тајним гоњењима, који су се трудили да је затрују својим лажним учењима; који су настојали да је ућуткају и да је лише ријечи и свједочења у свијету; сви су они претрпјели пораз.

Мноштво Мученика, сузе Преподобних и молитве Светих покривају је духовно и штите, а Дух Утјешитељ, Дух Истине, уводи је у сваку истину. Са осјећањем обавезе и одговорности, и поред препрека и тешкоћа, Васељенска Патријаршија, као Првопрестолна Црква Православна, брине за очување и утврђење јединства Православне Цркве, да би се једним устима и једним срцем исповиједала Православна вјера Отаца наших у сваком па и у нашем времену. Јер Православље није музејска ризница, да би се одржавала, него је оно дах живота, да се предаје и да оживотворава људе. Православље је свагда савремено, довољно је само да проповиједамо смиреноумно и да га тумачимо, имајући у виду трагања и егзистенцијалне потребе човјекове у сваком времену и културној средини.

Ради тог циља Православље треба да се налази у сталном дијалогу са свијетом. Православна Црква се не боји дијалога, јер га се само истина не плаши. Обратно, ако би се Православље затворило само у себи и не би водило дијалог са онима изван њега, не само што би претрпјело неуспјех у свом послању, него би се претворило од „католичанске - свесаборне" и „васељенске" Цркве какво јесте, у себезатворену и самодовољну групацију, у „гето" на маргинама историје. Са овог разлога и велики Оци Цркве наше никад се нијесу плашили дијалога са духовном околином свога времена, па чак и са паганским философима своје епохе, и на тај начин утицали су и обликовали су културу епохе и нама предали једну Цркву истински васељенску.

Црква је и данас призвана да води овај дијалог са спољним свијетом, да би опет дала свједочења и животворни дах своје вјере. Овај дијалог, међутим, неће моћи допријети до спољњег свијета, ако прво не прође до оних који носе име хришћанско. Дужни смо прво да разговарамо хришћани међусобно и да ријешимо наше разлике, да би спољни свијет стекао повјерење у наше свједочење. Настојање на јединству хришћана жеља је и заповијест Господа, који је прије Својих Страдања молио Оца „да сви (ученици Његови) буду једно, да би свијет повјеровао да си ме ти послао" (Јн. 17, 21)... Управо са овог разлога Васељенска Патријаршија уз сагласност и учешће свих помјесних Православних Цркава води већ више деценија свеправославни званични богословски дијалог са највећим хришћанским црквама и вјероисповијестима...

Зато, имајте, браћо, пуно повјерење у Вашу Мајку Цркву. Она је вјековима очувала и предала и другим народима неискварено чисто Православље. Она се и данас труди под веома тешким условима да очува Православље живим и поштованим у цијелом свијету.

Из овог свештеног Средишта Православља, вјековна Васељенска Патријаршија, братски Вас грли и очински благосиља, браћо и дјецо у Господу Христу, молитвено вам желећи да у здрављу и свештеном умиљењу проведете дана врлинског и духовног подвига свете и Велике Четрдесетнице и да се удостојите заједно са свима широм свијета побожним и вјерним Православним хришћанима да се поклоните пречистим Страдањима и славном Васкрсењу Христа Спаситеља.

Недеља Православља 2010 г.

Ваш молитвеник пред Богом,
Архиепископ Цариградски
и Васељенски Патријарх Вартоломеј