У, до последњег мјеста испуњеној Великој дворани Задужбине Илије М. Коларца у Београду у четвртак вече 26. фебруара, одржана је традиционална Светосимеоновска академија, чиме је обиљежен дан када је пре 810 година у Хиландару преминуо монах Симеон, моћни српски жупан, творац српске државе и, заједно са сином Савом, творац Српске цркве. Ова свечаност одржана је са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла.

Академију је организовалa Поклоничка агенција Српске православне цркве "Доброчинство", под покровитељством Министарства вјера, Секретаријата за културу Скупштине града Београда и "Светлост Комерца". На приредби су били присутни њихова Преосвештенства Епископ банатски Г. Никанор и викарни Епископ хвостански Г. Атанасије Ракита, надбискуп београдски Станислав Хочевар и многи угледни гости међу којима је било академика, умјетника и других јавних личности.

Програм је почео наступом Хора Културноуметничког друштва "Абрашевић" из Београда којим је дириговао Милован Панчић, а затим је Светосимеоновску бесједу казивао магистар Бојан Миљковић, сарадник Византолошког института Српске академије наука и умјетности.

Остали дио програма био је у знаку пјесме "Плава гробница" Милутина Бојића, која је узета као метафора страдања и уздизања српског светосимеонског народа. Ова пјесма представљена је у једном новом, величанственом хорском оквиру у који ју је ставио композитор Светислав Божић, створивши композицију "Плава гробница". Прво је драмски умјетник Гојко Балетић казивао ову пјесму. Затим је Балетић прочитао ријечима исказан кратак запис, виђење, есеј о овој пјесми композитора Светислава Божића. После је Хор "Абрашевића" гдје је доминирао бас – баритон солисте Ненада Ненића извео ову композицију. Композиција "Плава гробница", у извођењу Хора "Абрашевић" је нешто најузвишеније, најљепше што се могло чути и доживјети.