Васкршња порука Његовог Високопреосвештенства АЕМ Црногорско - приморског Господина Амфилохија, 26. април 2008. године.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ !

Ових светих дана, у којима поново прослављамо Христово Васкрсење, и у њему основу и наду на васкрсење и вјечни живот човјека и свеукупне Божје творевине, пјевамо неућутну пјесму бесмртности: „Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла; и васкрсао си као побједник, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радујте се! и твојим апостолома мир дарујући, Ти који палим смртницима дајеш васкрсење!“

Дан Христовог Васкрсења, по прадревном предању боговидаца и тајновидаца Божјих, јесте исти онај дан у који је Бог у почетку створио небо и земљу ни из чега; истог тог дана је Господ избавио изабрани Божји народ из египатског ропства, па се стога он назива Пасха – тј. прелаз из ропства у слободу преко Црвеног мора. Овога дана је сишао са небеса, настанивши се у утробу Пресвете Богородице и родивши се од ње, примањем људске природе, силом Духа Светога. И ево сада, у тајни своје смрти и васкрсења, на исти овај дан, како Црква поје, боравио је у гробу тјелесно, у Аду душом као Бог, у Рају с покајаним разбојником и на Престолу божанском, заједно са Оцем и Духом Светим, све собом испуњујући као неописиви и свеобухватни, свему дарујући бесмртност и непролазност.

Зато сви ми на земљи рођени, просвијетљени свјетлошћу Васкрсења, празнујемо га, изображавајући својом светковином ону радост којом се наша природа обогатила, неисказивом милошћу и љубављу Божјом.

Очевидно је да се Васкрсење Христово открива не само као побједа над смрћу и пролазношћу, него и као јављање пуноће божанске творевине и остварења божанске замисли о свијету и човјеку. Истинска слобода човјекова је само она слобода која човјека ослобађа од пролазности и смрти. Свака друга и другачија слобода представља само привид слободе. Сила пак Христовог Васкрсења јесте управо квасац те и такве слободе и бесмртности којима се обједињује Бог и човјек – човјечанство, небо и земља, анђели и људи, вријеме и вјечност, неразоривим везама и нераскидивим јединством. Љубављу Божјом прожети и загрљни, у Христу васкрслом постају једно преци и потомци, сва људска покољења сабрана у Цркви као Његовом Богочовјечанском Тијелу. Ми Хришћани смо по томе Хришћани што смо свједоци и носиоци тог вјечног и непролазног људског достојанства.

Стога у овим временима кад поново некрофилија, мртвољубље, тј. обоготворење смрти као последње истине о свијету и човјеку, и свему ономе што се са нама људима и са творевином догађа, – почиње да преовлађује људском свијешћу и савјешћу, ми Хришћани смо дужни да данас, више него икада раније, потврђујемо и свједочимо своју вјеру у Христово Васкрсење и у Њему и и кроз Њега – вјеру у опште васкрсење мртвих. Чинимо то, првјенствено, својом вјером у васкрслог Христа и обнављањем свога свеукупног живљења, подстичући и друге на обновљење ума и срца том живом вјером и на прихватање те новине једино Новог под Сунцем, којом Он „све чини новим“. Потврђујмо то ових светих васкршњих дана узајамном љубављу и праштањем и сверадосним поздравом упућеним свима и свакоме:

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

С љубављу у васкрслом Христу, Ваш молитвеник,

+АМФИЛОХИЈЕ