Поводом најављених упада у цркву на Броћанцу и других старијих и новијих покушаја отимања и угрожавања цркава и имовине Митрополије Црногорско-приморске и Епархије Будимљанско-никшићке, и уобичајених оправдања тог безакоња и насиља од стране представника новокомпоноване вјерске заједнице тзв. ЦПЦ (основане у полицијској станици 2000-те године), осјећамо за своју обавезу да по ко зна који пут скренемо пажњу како државним органима тако и широј јавности на сљедеће:

а) Утемељење свога постојања и стално правдање присталица ове етнофилетистичке групације одбраном црногорске нације и црногорске државности, јасно свједочи да она нема религиозни карактер него по преимућству политичко-идеолошки. Истинска Црква Христова, од свога настанка до данас, нити изгласава државе нити ствара нације. Она је призвана да ''крштава све народе у име Оца и Сина и Светога Духа'', и да од свих земаљских народа ствара један Божји народ, ''царско свештенство, свети род''. Такво поимање Цркве потврђују и наши преци посвећујући цркве, као ону у Броћанцу, војводи не црногорске или неке друге националне војске него војводи небеске анђелске војске Архангелу Михаилу, цркву у Бајицама Св. Јовану Крститељу (Јеврејину), цркву на Ружици Св. Василију Острошком (Србину из Херцеговине), бројне цркве Св. Николи (Грку из Мале Азије) итд. Да су они којим случајем посвећивали цркве и писали календар по националном кључу као што то чине црногорски ''аутокефалци'', била би и остала Црна Гора без храмова, а календар Цркве не само без Светог Саве (оснивача Црногорске Митрополије, записаног у Календару Црнојевића 1494. године, кога су они већ избацили из њега), него без свих светаца и црквених празника. Зар Пресвета Богородица није Јеврејка, зар Христос по свом тјелесном људском рођењу – није такође Јеврејин? Које ли је нације и државе био Пророк Илија, чији празник покреће на мржњу и отимачину неке од наших Црногораца? То само показује до каквих апсурда води црногорствујушче, или било које друго њима слично, паганско обоготваравање тла и нације, државности и националности!

б) Као и све друге истинске Цркве у свијету, тако и Православна Црква српска у Црној Гори и шире, никада није ишла таквим паганским путем. Кад би то чинила, она зна, да би престала да буде Црква Христова, васељенска и саборна, свједок универзалног Христовог Еванђеља и Божје истине о свијету и човјеку. За њу су, као и за сваку другу Православну Цркву – цркве – Цркве Божје и светитеља коме су посвећене, и крштеног народа који се у њима сабирао и сабира, који их је градио и гради, који се крштава не у државу и нацију но у име Свете Тројице. Отуда, обмањују и себе и друге они који заснивају своја наводна права на православне храмове у Црној Гори на тобожњем непоштовању црногорске државности и народности од стране Црногорске Митрополије. Црну Гору поштујемо, свачија национална осјећања уважавамо; за Цркву и у храму, као и у календару Цркве, нема разлике између Грка и Јеврејина, Србина и Црногорца, Кинеза и Африканца. Сви су они, по ријечи Апостола народа Павла ''једно у Исусу Христу'', и призвани да буду једно и заједно, како у времену тако и у вјечности. Зато, намјесто да обмањују себе и друге и да уносе мржњу и крвосмутништво међу браћом, први пут на такав начин у Црној Гори, позивамо нашу црквено незнавену и заблудјелу браћу, да се врате Цркви Божјој, присутној на овим просторима не само у свом осмовјековном континуитету (од 1220.г.), него од древних апостолских времена, до Св. Јована Владимира, Св. Василија Острошког, Св. Петра Цетињског па све до наших дана. Црква Божја се не гради на мржњи и подјелама него на љубави и братској слози и слободи; не зида се на отимању цркава, него на своме уграђивању у њих, и просвећивању у њима свјетлошћу Христа Бога, која обасјава сваког човјека који долази у овај свијет, као и сваки земаљски народ. 

Цетиње, 1.08.2007.г. 

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ