У сриједу 22. јуна 2016. године, на празник Светог Кирила Александријског, ученици IV генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског (1995-2000), прославили су 16 година матуре од завршетка школовања на Цетињу

Благодат Светога Духа сабрала их је ове године са свих страна, од Аустралије, Канаде, Италије, Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, од свих српских и поморских земаља, у цркву Светог апостола и јеванђелиста Луке на Кошутњаку код честитог домаћина, старешине овог храма, свештеника др Николе Гаврића.

Празновање матуре отпочело је светом литургијом, којом је началствовао новоизабрани епископ аустралијско-новозеландски архимандрит мр Силуан (Мракић). Саслуживали су му протојереји-ставрофори Слободан Лалић и Дамјан Јанковић, протојереји Данило Дамјановић и Синиша Сердар, протонамјесници Мирослав Ратковић, Раде Јовић, Милош Пурић и Ненад Лазић, јереји  Никола Стефанов, Милан Крстић, Далибор Ђукић, Ненад Калем, Златко Василић, Младен Пргомеља, Aлександар Миликић, Никола Гаврић и ђакон Ненад Јовановић. Свештени апостол читао је Дане Божић, чтецирали су и саслуживали у олтару господа мр Блажо Божовић, Љубиша Мајсторовић, Ненад Катић и Никола Филиповић. За пјевницом су појали господа Велибор Крагић, Душан Белошевић и Александар Вујовић уз помоћ хора храма и свештеника Миодрага Топаловића и господина Славка Стокића. Сабрању је присуствовао и господин Борис Јеринић замјеник министра одбране БиХ.

Срца су наша горела љубављу Божијом и горе и даље

После причешћа сабраном вјерном народу и окупљеној генерацији ријечима бесједе обратио се архимандрит мр Силуан Мракић, новоизабрани епископ аустралијско-новозеландски, који је између осталог рекао: „Нека је наздравље и на спасеније света ова молитва, ово свето сабраније, које је започело пре две деценије у манастиру Светога Петра Цетињског, поред његовог ћивота, али милошћу и премудрошћу Божијом неколико месеци пре тога и поред ћивота Светог Василија Острошког Чудотворца. Срца наша су тада горела. Драга браћо моја, свештеници, драга братијо, драга генерацијо, драга родбино која је овде данас окупљена, драга браћо и сестре, срца су наша горела љубављу Божијом, срца наша су стремила ка ономе што се у нама у неком тренутку појавило. Један тајанствени призив да служимо Светој Тројици, да служимо Светој Цркви, па приводимо народ светим истинама вере, и да на тај начин остварујемо ону мисију коју је Бог и на Свети дан великих Духова призвао своје велике ловце људи, своје апостоле. И ту исту  мисију благодаћу и милошћу Божијом обукавши се неки од нас у ризу Божију у одежде Божије вршимо са светог амвона и преко светих тајни и светом проповјеђу. А они од нас који су остали као цивили опет као интегрални део Свете Цркве врше мисију и проповјед Божију, ту исту проповјед на мјестима где се налазе. Младе су биле душе наше, било је страха од неишчекиваног, али кроз сав тај наш живот који је верујем драга браћо моја велика школа се учила, животна школа. Јер гле, најтеже је живети у заједници, живети у подвигу, живети у крсту. Али Богу слава, и као млади људи са много прохтева и са много амбиција и жељама, са несташлуком младалачким кроз сав тај пут нас је водио прст Божији и ми смо стицали једно животно искуство. Животно искуство са којим можемо данас да се послужимо у проповеди нашој и да поделимо са онима који потребују то искуство. Дакле, да разликују оно што је жеља од онога што је воља Божија у овоме свету. Наша жеља треба да буде усклађена са вољом Божијом и управо кроз тај подвиг, кроз то одрицање ми смо у себи призвали благодат Божију, призвали педесетнички дар јединства и саборовања у истини. И гле данас у попразниству Свете и велике Педесетнице поново смо у расположењу оном духовском, оном апостолском и поново гори срце наше радошћу што гле, као некада давно под Острогом и под Цетињем, сада и под окриљем овога Светога храма се поново налазимо заједно окупљени и сабрани око Богочовјека Христа и поново се из исте чаше се причешћујемо.

Нека нам Господ подари да се увек сећамо те споне Педесетнице и недеље која предстоји а то је Недеља  свих Светих, да смо сви призвани, сваки човјек да буде свет. Јер гле, то је уоправо истински човек, то је остварени човек, човек који живи у складу са вољом Божијом, човек који у себи има благодати Божије, који је испуњен Богом. Нека Господ подари свима нама овде свега онога што потребујемо на нашем путу, на нашем даљем путешествију служећи Светој Цркви ма где се налазили. И свима вама драга браћо и сестре благослов од Бога да би тако остварили императив, дакле заповест Божију која је дата првом човеку а преко њега и свима нама да будемо жива икона Његова у овом свету, да будемо огањ, буктиња која гори у мраку овога света, и која призива род људски јединој капи, једином спасењу, једином пролазу који води у живот вечни а то је самом Богочовеку Господу нашем Исусу Христу.

Благодарим са овог светог мјеста човеку, који се сав ових дана који су водили овом свечаном тренутку жртвовао са све нас. Сви смо свесни његове жртве. То је старешина овог светог храма, пречасни јереј др Никола Гаврић који је заиста неизмјерно давао себе ових дана. Сви смо тога сведоци, да би се ово остварило данас, да би се ми овако педесетнички  окупили да се радујемо у Господу и да заједно службу служимо. Ону службу исконску коју служе свети анђели и којој су призвани и људи на земљи. Хвала оцу Николи неизмјерно, хвала вама братије и саслужитељи, хвала вама чтеци данашњи, и појци, свима вама братије и генерацијо хвала, праштајте и помените у светим молитвама да Господ подари мени снаге у ношењу новог бремена, новог послушања које ми Света Црква ових дана припрема и налаже. Да оно буде на радост свима вама и на добро Свете Цркве и  у славу Божију. Амин.

Домаћин сабрања свештеник др Никола Гаврић заблагодарио је свима на дивном окупљању и литургијском сабрању који су сви својим доласком употпунили у цркви Светог Луке на Кошутњаку а понеки дошли и са својим попадијама и дјецом. Отац Никола Гаврић је не кријући одушевљење са понеком сузом у оку казао: „Драга моја браћо, после овако дивних рећи нашега брата у Христу и будућег Владике Силуана ја могу само да вам се свима захвалим и пожелим добродошлицу и осјећајте се данас као код своје куће. Нека сте сви од Бога благословени на многаја и благаја љета. Амин Боже дај".

Помен на гробу Патријарха Павла, обилазак манастира Раковице и поклоњење моштима Светог Нектарија Егинског

После обиласка храма Светог Луке сви су се упутили у манастир Раковицу гдје је одслужен помен блаженопочившем патријарху српском г. Павлу. По одслуженом помену бесједио је протонамјесник Раде Јовић, који је подсјетио на лик и дјело овог великана наше помјесне цркве и свеколиког православља. Он је између осталог рекао: „Драга браћо и сестре сабрани данас, ево и Његова Светост патријарх  Павле нас сабра, онај који је био патријарх у оном времену када смо и ми били ћаци богословије. Данас нас је сабрао на његовом светом гробу. Сећам се да смо једном добили Света Писма Новога Завета која нам је он послао. Ја сам на њему написао да је поклон од Патријарха Павла и дан данас ми стоји на дохвату руке да га увек читам. Нека нас свети патријарх Павле још дуго година сабира, нека буде наш молитвеник и заступник пред васкрслим Христом кога је он целога свога живота тако сведочио као што ми знамо. Нека буде на здравље и спасење данашње сабрање, нека буде вечан спомен Патријарху Павлу. Амин."

После одслуженог парастоса патријарху сви су обишли манастирске цркве у Раковици, а са историјатом овог манастира упознао их је протојереј-ставрофор Игњат Товаровић. Пред моштима Светог Нектарија Егинског Чудотворца отпјеван је тропар и прочитана молитва и сви су се помазали светим уљем и поклонили светитељевим моштима.

Топли поздрави од срца срцу на светотројичном сабрању генерације

На братској трпези љубави која је уприличена у хотелу Орашац све присутне прво је поздравио протојереј Данило Дамјановић парох мојковачки, који је рекао: „Овом приликом и ја желим да се захвалим о. Николи Гаврићу, домаћину, у име генерације. Драги изабрани Владико Силуане, драга браћо свештеници и часне и честите попадије, часни велики саборе, куд веће радости од ове да се сабирамо и састајемо прије свега у име Христово. То је разлог због чега смо били на Цетињу у школи, то је разлог и зашто прослављамо и ову шеснаест година од завршене Богословије. И то је наш пређашњи, садашњи и будући пут, обавеза и задатак да не потамни лик Божији у нама, и прије свега у онима који су и повјерени нама. Отац Никола се са својом попадијом и ћеркама и парохијанима, као веома узоран и часан домаћин потрудио да нас свесрдно дочека и угости. Али смо и ми данас прије свега на светом евхаристијском сабрању показали једну мисао, једно срце, једну љубав. А то је да увијек будемо спремни да служимо Господу и да увијек будемо спремни да одговоримо на све изазове, на све потребе и сва искушења која нас свакодневно заокупљају а можда су искушења у 21. вијеку највећа до сада у историји човјечанства јер никада се до сад људско име, биће, личност није газило као данас. Зато је посебно часни оци и владико и остала братијо на нама вјечита и дубока обавеза да пазимо свакога човјека који нам је повјерен и да часно и честито и узорно носимо Крст Христов на своја малена плећа, а она ће бити увијек јака и крепка да изнесу све невоље и искушења онда када смо заједно са Богочовјеком, са Спаситељем и искупитељем читавог рода људског. Нека нам ово сабрање остане најљепше сјећање у животу, и заиста ово је примјер како се браћа воле, како се слажу и колико смо прије свега спремни да загрлимо један другога. Нека виде они који не умију да се загрле, који не умију да се братским цјеливом цјеливају, који не воле да не воле једни друге, а ми смо ту због тога, због љубави Христове. Здрави сте! Живјели домаћине! Часни и лијепо домаћине, Бог нам те радовао и веселио, и широки траг од тебе остао, а свима нама на здравље и на спасење, живјели! Здрави сте!"

Замјеник министра одбране Босне и Херцеговине, господин Борис Јеринић такође је поздравио све присутне ријечима: „Ја желим прво честитати новоизабраном епископу Силуану да му Бог подари снаге, знања, моћи да на свом будућем путу остави један велики траг, а ја сам сигуран да ће он то знати, моћи и умјети и сигурно да ће те му сви ви у својим молитвама помоћи. Хвала вам свима што сте дошли у оволиком броју, хвала и о.Николи који је ово припремао и био упоран да нас дође што више. Кад нас све овако видим онда могу рећи ово је заиста снага једне генерације која је била заједно пет година на Цетињу, заједно провела дијелећи добро и зло, дијелећи исту кору хљеба, дијелећи све оно што смо имали, а ми најбоље то знамо кад се препричавамо. Да сте живи и здрави на многаја љета, хвала вам још једном и сви ми живјели".

Протојереј-ставрофор Слободан Лалић, директор Православне опште Гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић" из Загреба је рекао: „Ја бих само кратко поздравио, иако су браћа већ говорили, понајприје о љепоти данашњега празника и амбијента овог празника Педесетнице у коме се налазимо, да управо у том амбијенту да смо се и ми у то име окупили у оволиком броју, да смо дошли са свих страна после шеснаест година од када смо матурирали у Богословији на Цетињу. Једни други јесмо сусретали али никада у оволиком броју. Ове године у мају смо обрадовани вијешћу коју смо добили са Сабора да је отац Силуан изабран за будућег епископа аустралијско-новозеландског. Поздрављајући њега посебно поздрављам и оца Николу Гаврића, који се својски заиста ових последњих недеља потрудио да нас сабере овдје. Заиста оваква наша окупљања једни другима улијевају једну наду. Ја сам недавно чуо од неких људи који једре (ја никада нисам једрио)кажу да је најгоре кад су на пучини а нема вјетра. Ја мислим ми смо доиста на пучини овога свијета, по цијелом свијету разасути на разним континетима и иако смо просторно једни од других удаљени увијек је молитва та и прије свега Света тајна Евхаристије која нас сабира и која нас окупља, али ево увијек да једни другима будемо и помоћ и подршка и утјеха и нада и ослонац и радост ако треба, без обзира гдје се налазили", завршио је о. Слободан Лалић.

Новоизабрани Владика Силуан се такође још једном обратио на заједничкој трпези љубави рекавши: „Ова трпеза љубави је продужетак Трпезе Христове на којој смо се окупили у Цркви. Доста је добрих говорника било данас који су из ризнице срца свога износили своја осјећања поводом нашег заједничког скупа. Неизмјерна ми је радост што смо овако заједно после шеснаест година, што смо се обрадовали једни другима, што смо се умили једни другима сјетивши се тог заједничког живота интернатског, у тим тешким младалачким несташним данима. Ево Богу слава, опет смо заједно, али сада као као зрели људи. И видимо да је та Богословија дала велики плод, а то је и ову изузетну генерацију, изузетно зрелу. То су коментари свештеника са стране који су по први пут овде са нама, а имају прилике и друга окупљања генерација да виде. Благодарим и поносим се са свима вама и просим овог пута прије нашег растанка молитве свих вас, јер Црква ми додјељује тешко бреме на моја нејака плећа, али знам да молитвама вашим и благодаћу епископства благодати која се излива на хиротонији и уздајући се у вашу подршку молитвену да ћу моћи да изнесем тај крст и да оправдам повјерење генерације 1995-2000! Живи били и Бог вас благословио генерацијо. Да не заборавимо и нашег разредног старешину који би био данас овде са нама, то је Владика славонски г. Јован, и наравно и нашег ректора Владику будимљанско-никшићког г. Јоаникија, који нас је итекако водио у ред, и довео нас у ред. Они су на Криту ових дана и молимо се Богу за њих, да њихове одлуке буду на добро целом организму наше Свете Цркве, Богочовечанском организму, и да тако ми крстаримо кроз овај свет са тим ветром како рече о. Слободан, тих добрих догматских одлука и решења на овом Сабору и на оваквим нашим локалним саборима које одржавамо овако у братском духу. Поздрављамо и њих на далеком Криту и све наше професоре са Цетиња који данас нису са нама, који су нам итекако помогли формирању наше личности. Живјели и свако вам добро од Господа", завршио је своју ријеч новоизабрани Владика Силуан.

Такође је одржан час и прозивка коју је водио господин мр Блажо Божовић. У току ручка сви сабрани искористили су прилику и заблагодарили домаћину пожељевши да се и следећих година окупљају и да их благодат Светога Духа сабира на радост Цркве.

Неколицина свештеника из генерације који нису могли присуствовати сабрању у току ручка јавили су се телефоном и поздравили окупљене.

Нека благодат Пресвете Тројице која је окупила брађу ове генерације и даље све руководи молитвама Светог Петра Цетињског и Преподобног Стефана Пиперског. Амин.

Александар Вујовић,

професор Богословије Светог Петра Цетињског