На Српском православном гробљу у Беранама, у четвртак 6. маја 2016, сахрањени су земни остаци Влајка Ћулафића, дугогодишњег предсједника Црквене општине Беране, предсједника Одбора за изградњу храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама и главног уредника часописа "Свевиђе", гласила Епархије будимљанско-никшићке.

Опијело је, уз саслужење бројног свештенства и монаштва, служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Ожалошћеној породици, родбини и бројним пријатељима Влајка Ћулафића обратио се Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Влајко Ћулафић је, према ријечима Преосвећеног Епископа Јоаникија, био човјек какав се може пожељети за пријатеља, саговорника, сарадника, увијек спреман да притекне у помоћ, да дода снаге.

„Он је велики свједок вјере православне и честитости, оданости својој светој Цркви. Влајко је цио свој живот носио, заправо, косовски крст и косовско памћење и, у ове последње дане, гледајући куда иде Црна Гора, много је патио и своју тугу пренио у стихове, али није са Његошевог пута и са пута Светог Кнеза Лазара одступио, него је остао вјеран Светом Сави и својим прецима, Крсту Часном. Запамтиће га српска књижевност и српски језик. Био је један од оних који се у овом времену супроставио својим пером оној пошасти која „зобље земље и народе", многе народе и многе територије једе и прождире као што се догодило и са нашом отаџбином. Али, увијек је дух јачи од земаљске силе", рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

У име Удружења књижевника Црне Горе, чији је члан био пјесник Влајко Ћулафић, од брата по перу и по страдању опростио се књижевник Будимир Дубак.

+++

Влајко Ћулафић је рођен је 1957. године у Лугама код Андријевице. Дипломирао је на Филолошком факултету (група за општу књижевност са теоријом књижевности) у Београду.

Објавио је пјесничке књиге: Проклетије, О, Јове, Реци, Узглавница, Доба без Јеванђеља, Утва златокрила, Небеска тапија, Жертвено умиљеније, Ви чините оно што знате, но не знате што чините, Кад свијетом промијеним, као и збирке афоризама Зечји трн и Пилотина, те књигу сатире Карадаглија.

Добитник је награда: „Бошко Пушоњић" Удружења новинара Црне Горе за најбољу репортажу, „Вуко Безаревић за најбољу сатиричну причу, „Видовданске повеље", „Радован Зоговић" за пјесничко дјело и награду Општине Беране „21. јул". Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије одликовао га је Златном медаљом Светог Георгија првог степена.