Слава цијеле творевине

- приказ 248. броја „Светигоре"-

Са великим хришћанским празником  - Успењем Пресвете Богородице из штампе је изашао септембарски, 248. број „Светигоре" - образника за вјеру, кулутуру и васпитање Митрополије црногорско-приморске. На првим страницама налази се бесједа Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија „Завјетни кивот рода светосавског", коју је изговорио уочи Видовдана ове године у Пећкој патријаршији. Слиједи богословска тема Иринија Артемија „Дарови Светог Духа, према светим Исидору Пелусиотском и светом Кирилу Александријском".

Поводом празника Успења Пресвете Богородице изабрана је бесједа митрополита Антонија Блума „Мајка Божија - слава целе творевине", а поводом Илиндана историјски оглед јереја Бориса Фајфрића „Свети пророк Илија - слуга Бога Свевишњега". Слуге Бога вишњега су сви они који су изабрали Бога за јединога Господара, као што је био светитељ наших дана преподобни старац Порфирије о коме, тј о једном чуду везаном за њега свједочи митрополит месогејски Николај. Слуга Бога вишњега био је и  свештеномученик Александар Николајевич Архангелски, са чијим подвижништвом ћете се упознати у новој „Светигори". Божији су били и сви они мученици који су страдали од ратних злочинаца. Низ текстова  подсјећа на такво страдање: „20 година од 'Олује'", „Васкрс Пребиловаца", затим разговори са Ефраимом Зурафом  „Степинац, свештеник масовног убице" и Јехудом Бауером „У Сребреници се збило масовно убиство, а не геноцид".  Протојереј ставрофор Гојко Перовић  пише поводом освећења храма  у Пребиловцима и поводом 70 година ослобођења преживјелих логораша у Јасеновцу „Када смо почели да се мрзимо".  Др Михаило Рундо  је записао свједочење  „Војнина голгота"  о страдању националне војске 44-45 године. Насупрот братоубијању и крвопролићу стоји заповијест „О љубави према ближњем", на коју упућује свети Игњатије Брјанчанинов.

Протојереј Аркадије Шатов поучава како превазићи усамљеност и губитак „Са ким превазићи осјећање усамљености". „Светигора" је изгубила дугогодишњег члана редакције Славка Живковића, „Свједока нове косовске голготе", од којег се опростила и његовим стиховима. Опростила се и од чланова породице свештеника Радивоја Панића, од схимонахиње Варваре Гатаревић и од Тома Чејовића.

„Парче неба на земљи", наставак је приче Оливере Балабан о храму у Бару. „Радују се, душе прадједовске"  наслов је говора  Веселина Веса Милића приликом освећења цркве у селу Крњажа.

„Светигора" преноси саопштење Митрополије црногорско-приморске „Антицрквени удар на ћивот светог Петра Цетињског" и упознаје вас са новим издањима. То су „Историја Срба у Црној Гори 1496- 1918", чији приказ даје мр Васиљ Јововић. Рајо Војиновић представља фототипско издање „Ободско-цетињског октоиха". А ту је и приказ историјског подухвата  „Охридски пролог на шпанском".

Поред уобичајених хроника из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске,  у новој „Светигори" можете пропратити  хронику херцегновског „Трга од ћирилице".

Посљедња страница посвећена је прослави празника Преображења у Митрополији црногорско-приморској „Да небеса силазе у човјека". Послије тог „силаска", тог преображаја  долази Успење, узлазак на небеса, нови круг и нова црквена година.

М.Ж.