Академски сликар Коста Брадић сахрањен је у сриједу, 17. децембра, 2014. године на гробљу Лешће у Београду. Опијело је служено у храму Светог Јована Милостивог са почетком у 11,30 часова.

Академски сликар Коста Брадић рођен је у Ђевђелији 1927. године. Живео је у Пироту, Лесковцу и Јаши Томићу. У Београду уписује школу за примењену уметност, где 1951. године почиње да ради прва уља. Завршава Академију ликовних уметности у класи проф. Недељка Гвозденовића 1954. године, од када почиње да излаже.

После завршене Академије усавршавао је сликарство у Риму и Паризу. Био је истакнути представник Медијале, уметничке групе основане 1953. године у Београду, којој су поред других познатих уметника из бивше Југославије припадали и Шејка, Оља Ивањицки, Љуба Поповић и Милић од Мачве./p>

Литургијски је опредељен од својих средњих година. Сликао је и проповедао православље. Говорио је да су, када је „ушао у веру", сви његови проблеми, сви неспоразуми који се дешавају међу људима, избледели. У то време се оженио и добио четворо деце, три ћерке и сина.

Заједно са садашњим митрополитом Амфилохијем Радовићем и епископима Иринејом Буловићем и Атанасијем Јевтићем одлазио је код Аве Јустина Поповића у манастир Ћелије. Имао је посебан однос и са епископом Данилом Крстићем и патријархом Павлом.

Код Аве Јустина одлазио је и са дугогодишњим пријатељем Стаматисом Склирисом, познатим грчким иконописцем, а такође и лекаром, свештеником и теологом. Били су браћа у Христу и четкици. Заједно су сликали и сведочили Христа.

Стаматис Склирис описао је лепоту мозаика Косте Брадића следећим речима:

„Догодило се чудо! Светлост, као истина, која зрачи и за нас. Тако сам доживео тренутак пред мозаицима Косте Брадића које је он наменио Храму Светог Саве на Врачару. Само је њему преостало да тугу преобрази у радост, да лица светитеља, њихову одору, уместо црног, омеђи - белином."

Сам Брадић говорио је да његови мозаици који су вратили светлост древне Византије нису само његово уметничко умеће: „То је дар од Бога, у то сам сасвим сигуран. Нешто снажно, што сам добио ‚одозго'. И сви ови радови који су пред вама и све што вам сада говорим подређено је томе."

Био је професор на Академији за црквено сликарство и конзервацију. Носилац је звања „заслужни уметник" и добитник више домаћих и иностраних награда. Од посебног значаја је награда коју је добио од патријарха московског и целе Русије Алексеја II. Излагао је на многим изложбама код нас и у иностранству. Са благословом патријарха Павла, у галерији „Прогрес" у Београду, Брадић је представио циклус слика „Божићна химна", 2003. године. Радио је на многим храмовима. У последње време значајан је његов рад на Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.