Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, посјетио је 3. и 4. децембра, као Епископ-администратор Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, бразилску метрополу Сан Паоло и оближњи град Кампинас, сједиште српске православне парохије за бразилску државу Сан Паоло.

У поподневним часовима, 3. децембра, Митрополит Амфилохије је обишао монументални православни катедрални храм Антиохијске Патријаршије посвећен Светим Апостолима Петру и Павлу, грађен по угледу на цариградску Свету Софију. Том приликом се сусрео са Митрополитом Сан Паола и цијелог Бразила Дамаскином и са његовим викарним епископом Романом. У срдачном братском разговору са овом двојицом архијереја Антиохијеске Патријаршије, Митрополит се осврнуо на положај Православне Цркве у Јужној Америци и уопште у свијету. Архијереји су се осврнули и на рад Конференције православних епископа Латинске Америке.

Митрополит Амфилохије се захвалио Митрополиту Дамаскину на његовој помоћи свештенику Марку Обрадовићу, пароху Епархије буеносаиреске Српске Патријаршије у држави Сан Паолу, који је овом приликом био у Митрополитовој пратњи, као и протођакон цетињски Игор Балабан.

Антиохијска Патријаршија је највећа православна јурисдикција у Бразилу. Има петнаестак парохија и више од десет свештеника. Камен темељац за Саборну цркву Светих Апостола Петра и Павла је постављен крајем тридесетих година 20. вијека, а освећена је 1978. године.

На празник Ваведења Пресвете Богородице, уз благослов Митрополита Дамаскина, Митрополит Амфилохије је, уз саслужење презвитера Марка Обрадовића и протођакона Игора Балабана, служио Свету архијерејску Литургију у цркви Благовијести Пресвете Богородице у Сан Паолу, најстаријој православној цркви у Бразилу, коју су још 1902. године подигли православни Арапи из Сирије и Либана. Они су у Бразилу присутни још од почетка друге половине 19. вијека и тада су се, бјежећи од насиља над Хришћанима чињеног од Отоманске империје, у великом броју населили и у Бразил. Први Епископ Антиохијске Патријаршије за Бразил рукоположен је 1922. године.

Након Свете Литургије, Митрополит је посјетио Драгишу Павличића из Сан Паола, родом из Бјелопавлића, који ускоро пуни 100 година и најстарији је члан наше колоније у Бразилу. Господин Павличић је, на предлог Митрополита Амфилохија, прошле године одликован Орденом Светог Саве за своју помоћ многим нашим исељеницима и труд у очувању црквеног и народног идентитета нашег народа у Бразилу.

Истога дана у Кампинасу, граду удаљеном од Сан Паола око стотину километара, у којем је сједиште парохије за државу Сан Паоло Епархије буеносаиреске Српске Патријаршије, Митрополит је служио вечерње богослужење и потом благословио оснивачку скупштину Парохије Светих Апостола Петра и Павла, чиме ће ускоро бити формализовано и легализовано постојање ове парохије пред бразилском државом. У животу ове парохије учествује и више Бразилаца који су постали Православни Хришћани и живе у Кампинасу и околини, гдје је једини православни свештеник отац Марко Обрадовић.

Том приликом је Митрополит поучио присутне вјернике, рекавши: "Данас празнујемо изузетан Богородичин празник - Ваведење Пресвете Богородице. Диван и велики празник. Богородица, као мала дјевојчица ушла је у светињу над светињама, тамо гдје је само првосвештеник могао да уђе једном годишње. Она се тако припремила да постане мајка Христова. У светињи над светињама чувале су се највеће светиње изабраног Божијег народа Јеврејског. Тамо је био штап Аронов, хљеб с неба - мана којом су се хранили Јевреји док су ишли четрдесет година кроз пустињу и плоче које је Мојсије примио на Гори Синајској на којима су биле уклесане Десет Божијих заповијести.

Ако је Светиња над светињама чувала те светиње, она - Богородица је она која је не само примила у себе светиње, него је примила Јединога Светога, Сина Божијега кога је родила. То је Рођење Христово чије славље се овдје у Бразилу већ припрема. Један је Христос, једна је Богородица, једно је Његово рођење и зато је добро да га сви прослављамо. Радује ме да видим да га овдје прослављају и римокатолици и други хришћани.

Наравно, ми Православни прослављамо Рођење Христово на стари начин онако како смо то научили од Светих Апостола. Зато ми у Символу вјере читамо "Вјерујем у једну свету, саборну и апостолску Цркву". Она је уз то и православна, што је веома важно. Хвала Богу, и римокатолици називају своју Цркву католичком и апостолском, али недостаје и оно православна. Присуство православних овдје, православних Сиријаца, православних Руса, православних Грка, православних Срба и наравно православних Бразилаца је од изузетног значаја, не само за њих, односно за вас, него за све оне који живе у овој великој и благословеној земљи. То је врло добро за вас православне и за вашу дјецу јер су присуством православних овдје уствари присутни стари изворни Хришћани из времена Христовог и апостолског. Значајно је и за све Хришћане који овдје живе. Православна Црква је као квасац, како кажу и Христове ријечи да је Царство небеско као квасац који жена метне у тијесто, тако да оно расте. Тако је и Божији квасац, квасац вјере, Христов квасац оно што ми примамо када се крштавамо.

Радујемо се да се сабирате као православни Хришћани. Зато сам и послао нашег оца Марка и попадију Ану. Они ту играју улогу Апостола. Сутра, по старом календару православном, празнујемо Свете Апостоле Филимона, Апфију и Архипа. Дакле, Апостоле древних времена старе Цркве, Апостоле који су проповиједали Христа. Ево сад је ту и наш отац Марко као њихов насљедник. Они су били добри Апостоли, али су и други отварали уши и срца своја да их чују и тако је Црква расла кроз вијекове и данас је присутна по читавом свијету.

И они који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога, крштавају се у велику тајну Божије љубави, Бога као љубави. Љубављу је Бог створио свијет и човјека, љубављу Бог грли читави свијет. Из љубави је Бог послао Сина свог Јединородног да сваки који вјерује у Њега не погине него да има живот вјечни и да све земаљске народе сабере у једну заједницу - Цркву своју. Ове друге заједнице настају, долазе и пролазе - и биолошка заједница, разне заједнице људи у друштву, идеолошке заједнице, па и државе. Једина заједница која је вјечна, која призива на вјечност је Црква Христова. Зато је битно припадати Цркви и живјети сагласно вољи Божијој у Цркви Божијој и зато Црква проповиједа Христа кроз све вијекове, чиме испуњава заповијест Христову коју је рекао својим првим Апостолима: идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Духа Светога. Зато смо и ми овдје у име Господње и радујем се што вас видим овдје сабране - и ове што су дошли из нашег старог краја и вас који сте овдашњи, јер у Цркви нема ни Грка ни Јеврејина, ни Србина, ни Руса, ни Бразилца, него су сви једно у Христу Исусу. Благослов Божији да буде на свима вама, а посебно на вашој дјеци."

Посљедњег дана посјете, 5. децембра, Митрополит је с оцем Марком посјетио римокатоличку цркву Светог Јована Крститеља која се налази у саставу салезијанског колегија у Кампинасу, у којој отац Марко са парохијанима сваке недеље служи Свету Литургију.

Протођакон Игор Балабан