У недељу, 30. новембра, Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, Епископ-администратор Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Српске Патријаршије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Буенос Аиресу, сједишту Епархије буеносаиреске, уз саслужење администратора ове парохије оца Стефана Јовановића, игумана Давида из манастира Светог Ђорђа у Ла Плати, као и протођаконâ Николе Радиша и Игора Балабана. Презвитер Бранко Станишић, парох Парохије Светог Николаја у Маћагају и Ћаку заједно са вјерницима појао је на Светој Литургији.

Током Свете Литургије, Митрополит је миропомазањем примио у Православну Цркву Карину Јововић, која је била крштена у Римокатоличкој Цркви. Карина Јововић је ћерка нашег познатог исељеника покојног Благоја Јововића из Бјелопавлића.

На крају Свете Литургије, Митрополит је у својој бесједи рекао: "Нека је благословена ова Света Служба у име Господње. Да буде на здравље и спасење свима нама Свето Причешће Тијела и Крви Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. То је најчудеснији дар којим нас је Господ обдарио овдје на земљи. Све што јесмо и све што имамо су дарови Божији. И тијело које имамо, и душа и ум наш, и сунце које нас грије, и хљеб који једемо, и вода коју пијемо - све су то Божији дарови, којима нас је Бог обдарио. И наше рођење од оца и мајке је Божији дар, као и све оно што нам Господ даје у нашем животу. А пуноћа свих тих дарова Божијих јесте управо да је послао Сина свога Јединороднога да сваки који у њега вјерује не погине него да има живот вјечни. Ми смо рођени од оца и мајке не за смрт него за бесмртност. Рођени смо не за пролазни живот, него за живот вјечни. И ту тајну вјечног живота ми задобијамо вјером у Христа Бога, Свету Тројицу Бога Љубави, који нас обдарује својом љубављу и позива нас да љубимо Господа Бога свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом и да љубимо једни друге као саме себе и још више него саме себе.

Залог тога вјечнога живота управо јесте Свето Причешће, Свето Крштење у име Оца и Сина и Духа Светога и примање печата дара Духа Светога у Светом Миропомазању. Рођењем од мајке добијамо овај дух којим живимо - постајемо душа жива. Рођењем и добијањем печата Духа Светога добијамо вјечни живот, не само пролазни дух, пролазну душу.То је оно што је данас примила и наша сестра Карина, или у преводу на српски - Љубица. Исповиједила је православну вјеру у Оца и Сина и Духа Светога, на начин како су то исповједали њени преци, на начин како је то исповиједио њен покојни отац Благоје, на начин како смо ми то научили од Светих Апостола, како смо се научили и од наших учитеља: Светога Кирила и Методија, Светога Саве, Светог Петра Цетињскога. Тако исповиједамо и ми и тако се крштавамо.

Она је примила крштење у Римокатоличкој Цркви, пошто није било свештеника у њеном мјесту у Розарију. Добро је да је крштена, али у том Крштењу није била пуноћа вјере коју нам је предао Господ. Молимо се и за сву браћу Римокатолике да и они ту пуноћу вјере исповједе, да приме печат дара Духа Светога, као што је то наша Карина данас учинила чиме је записана у књигу вјечног живота. Има ли ишта љепше и чудесније него бити запечаћен Духом Светим, Духом вјечнога живота, Духом вјечне љепоте, Духом вјечне доброте, Духом бесмртности и непролазности?

Запечативши се Духом Светим, заједно са нама је примила Тијело и Крв Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, послушавши ријечи Христове које стално слушамо на Светој Литургији. Христос је пред првим својим ученицима Апостолима узео хљеб у своје руке, благословио га, подијелио га свима и рекао: Узмије, једите, ово је Тијело моје, које се за вас ломи за отпуштење гријехова и за живот вјечни, а онда је узео вино, благословио га и рекао: Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завјета, која се за вас и за многе излива на отпуштење гријехова. Дакле, то је тајна Светога Причешћа. Зато ми слушамо ријеч Христову. Чију да послушамо, ако не Његову.

Много рјечитих људи има овдје на земљи, много науке, много знања, много истина, али је Бог једина Истина и оно што је Бог рекао то је Истина и у тој Истини је живот вјечни. Тај живот вјечни смо примили и примамо у Цркви Божијој, тај живот вјечни је примила и наша Карина. Данас се радује и њен отац Благоје на небесима, јер је његова ћерка заједно са њим овдје на земљи, а сада и у пуноћи заједно са њим во вјеки вјеков. Нека је благословено њено Свето Крштење и Свето Миропомазање и нека је благословен Господ који нас је обдарио Тијелом и Крвљу својом и својим вјечним животом.

Радује ме да вас видим данас овдје јер сваки пут када служим Литургију, било гдје да је служим, ја сам заједно са вама, јер за Бога нема раздаљина. Бог је свуда присутан. Кад служимо на Цетињу код Светог Петра Цетињскога или код Светог Василија Острошког, тамо сам ја, а тамо сте и ви. Кад служимо у Јерусалиму, исто тако. Било гдје да служимо, без обзира колике су географске раздаљине, ми смо једно и заједно, јер је један Дух Божији, за кога нема простора, него је Он ту са нама, али када смо с Њим, онда смо и једни са другима, у љубави Божијој на коју нас је Господ призвао. Благословен Бог во вјеки вјеков, амин."

Послије Свете Литургије, Митрополит, свештенство и сви присутни парохијани су се почастили на хришћанској трпези љубави у парохијској сали.

Следећег дана, у понедељак 1. децембра, Митрополит је на гробљу Реколета у Буенос Аиресу одслужио помен покојном Душану Радоњићу, родом са Његуша, једном од оснивача Цркве Светог Саве у Буенос Аиресу и врло утицајној личности међу нашом тамошњом емиграцијом. Познат је као власник листа El Economist, којег је наслиједио од свог таста Милана Стојадиновића, предратног предсједника Владе Краљевине Југославије. Тај лист данас води Хуан Радоњић, син покојног Душана. Хуан и његова сестра Адријана су присуствовали помену који је на гробу покојног Душана Радоњића служио Митрополит Амфилохије. Прије неколико година, Митрополит је у Буенос Аиресу посјетио сада покојног Душана Радоњића. Том приликом су разговарали о данима када је г. Радоњић био домаћин и помоћник Патријарха српског Гаврила Дожића, за вријеме његовог боравка у Италији послије Другог свјетског рата.

Протођакон Игор Балабан