Добротворно гусларско вече одржано је у дому Светог Василија Острошког у Никшићу, 17. октобар 2014

У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, у петак 17.октобра 2014.године, одржано је добротворно гусларско вече, чији приход је намијењен радовима на обнови древне светиње Успенија Пресвете Богородице у Кличеву.

Након што су недавно откопани остаци храма Успенија Пресвете Богородице којег су, током 16.вијека, подигли преци старих Требјешана, чланови Друштва гуслара „Хаџи Радован Бећировић Требјешки" укључили су се, на свој начин, у обнову ове древне светиње. На добротворној гусларској вечери, осим чланова Друштва, наступило је и неколико гостију, уважених имена међу љубитељима и поштоваоцима гусала и епске поезије.

Сабрање је благословио протојереј Велимир Јововић, надлежни парох.

Овом приликом наступили су чланови Друштва гуслара „Радован Бећировић Требјешки": Милан Поповић, Владо Николић, Бајо Аџић, Никола Терић, Рајо Јовановић, Горан Перовић. На задовољство бројне публике као гости учествовали су: Здравко Кнежевић из Гусларског друштва „Лазар Сочица" из Плужина и Стеван Мишо Поповић, члан Удружења гуслара „Владика Данило" из Подгорице.

Пригодну здравицу одржао је Бранислав Крулановић из Жупе Никшићке, а програм, који је водио новинар Жељко Вуксановић, употпунили су наратор Рацо Бјелетић и женско пјевачко друштво „Бањанке".

У Кличеву је, можда, чак и у 14.вијеку, у вријеме Косовског боја, постојала богомоља. Постојала је црква посвећена Успењу Мајке Божје. Храм су, како се вјерује, саградили Требјешани. У првој разури Требјесе од стране Турака 1711. црква је срушена до темеља. Након тога Требјешани су протјерани са тих простора, те су се настанили у Чеву наредне три деценије. Ипак, у договору са Турцима Требјешани се вратише на своја огњишта, обновише насеље, али не добише одобрење да обнове Успењску цркву. Са Турцима се договорише да на Требјеси подигну храм Светог Георгија.

Како се зна, око некадашње цркве Успења Пресвете Богородице постојало је гробље, гдје су почивали земни остаци Требјешана, а ту је пронађен и споменик великог војводе Петра Гавриловића.